Vuksanović, Draško
Draško Vuksanović rođen je 1967. godine u Gornjem Milanovcu. Pohađao je
jezičko-kulturološki smer u Gimnaziji „Slobodan Škerović“ u Podgorici i Filološki
fakultet u Beogradu.
U razdoblјu 1995–1997. radio je kao lektor i korektor u Izdavačkoj kući
„Politika“, gde se sretao s tekstovima iz dnevnog lista Politika i drugih publikacija
ovog izdavača.
Godine 1997. bio je korektor u dnevnom listu Telegraf, da bi ubrzo prešao u
Beogradske novine u svojstvu lektora. U godinama koje su usledile, naporedo je
lektorisao knjige raznih izdavača, pored ostalih i studiju Psihoaktivne supstance dr
Aleksandra Ramača.
Od 2005. bio je angažovan kao lektor u Izdavačkoj kući „Nova srpska politička
misao“, u naučnom časopisu NSPM.
Za Izdavačku kuću „Fedon“, kao slobodni lektor, radio je na jeziku prevoda
sledećih dela: Slobodna volјa Mihaela Fredea, Na rubovima političkog Žaka
Ransijera i Paradoks fikcije grupe anglosaksonskih teoretičara.
Za IK „Utopija“ lektorisao je Kijevsku Rusiju i Mongole i Rusiju Georgija
Vernadskog.
Od 2005. angažovan je u Kompaniji „Dunav osiguranje“ kao lektor, što
podrazumeva lekturu časopisa Tokovi osiguranja, lista Osiguranje, kao i tekstova
marketinške ili promotivne prirode, uz tekstove uslova osiguranja i ostalih
dokumenata.
Od 2011. godine stalno sarađuje s „Akademskom knjigom“, za koju je
lektorisao više od sto dela, među kojima su sledeće knjige: Da li je demokratija
sposobna za budućnost (Ist die Demokratie Zukunftsfahid) Otfrida Hefea, Teorija
komunikativnog delovanja (Theorie des kommunikativen Handlens) Jirgena
Habermasa, O četvorostrukom korenu stava o dovolјnom osnovu (Uber die vierfache
Wurzel des satzes vom zureichenden Drunde) Artura Šopenhauera, Svetsko rizično
društvo (Weltrisikogegesellschaft) Ulriha Beka, Smisao i nesmisao (Sinn und Nicht-
Sinn) Emila Angerna, Odnosi prema svetu u doba ubrzanja (Weltbeziehungen im
Zeitalter der Beschleunigung Umrisse einer neuen Gesellschaftskritik) Hartmuta
Roze, Vidlјivo i nevidlјivo (Le visible et l’invisible) Morisa Merlo-Pontija,
Superinteligencija (Superintelligence) Nika Bostroma, Arhipelag Gulag (Arhipelag
Gulag) Aleksandra Solženjicina, Oblomov (Oblomov) Ivana Gončarova, Kapital u XXI
veku (Le Capital au XXI Siecle) Toma Piketija, Izbor iz filozofskih spisa Jana
Patočke, Velika podela (The Great Devide) Džozefa Stiglica, Istorija nasilјa (Une
Historie de la Violence) Robera Mišambleda, Martirologijum (Martirolog) i
Zapečaćeno vreme (Zapečatlennoe vremя) Andreja Tarkovskog…
Za Beogradske novine napisao je tri felјtona: „Uspon i pad fašizma“, „Sto
godina džeza“ i „Verski život Srba u Severnoj Americi“. Autor je i jednog romana, Lica
i kategorije, koji je 2009. godine objavila „Utopija“.
EN 
SR