ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

Dopunsko zdravstveno osiguranje

Sažetak

Teško stanje koje godinama vlada u zdravstvu, podstaklo je mnoge korisnike
zdravstvenih usluga da se orijentišu ka privatnom sektoru, gde je bilo teško vršiti
kontrolu kvaliteta pružanja usluga, kao i pravnu i finansijsku zaštitu građana.
Ovo je dovelo do nastanka prvog Privatnog dopunskog zdravstvenog osiguranja,
čiji je cilj bio da se osiguranicima omogući pružanje kvalitetnije zdravstvene usluge. Problemi na koje se nailazilo
prilikom sprovođenja ovog osiguranja, delimično su otklonjeni usvajanjem novog Zakona o zdravstvenom
osiguranju, ali je Republički zavod za zdravstveno osiguranje ipak ostao privilegovan u odnosu na osiguravajuća
društva koja se bave zdravstvenim osiguranjem, iako RZZO nema tako dobro razvijenu prodajnu mrežu. Ovo
je verovatno jedan od razloga zbog kojih sistem dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja nije zaživeo u željenom
obimu. Dalji razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koji sprovode osiguravajući zavodi, mogao bi značajno
da doprinese unapređenju zdravstvene zaštite stanovništva, pre svega ukoliko se umesto konkurentskog odnosa
prema državnom fondu, ostvari partnerski odnos i saradnja sa Ministarstvom zdravlja i RZZO. Saradnja bi
podrazumevala veću ulogu osiguravajućih društava u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i eventualna zajednička
ulaganja u sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu. Važnu ulogu u unapređenju zdravstvenog osiguranja mogli
bi da zauzmu investicioni, sindikalni i fondovi solidarnosti, kojima je novim zakonom omogućeno organizovanje
i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ukoliko bi došlo do integracije više sindikalnih fondova,
stvorio bi se jedan jak fond, čiji bi predstavnici mogli da postanu članovi Upravnog odbora RZZO i da na taj način
participiraju u donošenju odluka. Ovo bi značajno
unapredilo sistem zdravstvene zaštite u Republici.

 

 


UDK: 368.942:368.22: 369.066:368.025.55 (497.11) Dr Đorđe D. Branković Dopunsko zdravstveno osiguranje Strana: 17-21