OSIGURANJE U SRPSKOM GRAĐANSKOM ZAKONIKU IZ 1844. GODINE – PRILOG ISTORIJI PRAVNOG REGULISANJA UGOVORA O OSIGURANJU U SRBIJI

Uporednopravna i normativna analiza odredbi Srpskog građanskog zakonika
iz 1844. godine (dalje u tekstu: SGZ) o ugovoru o osiguranju predstavlja predmet
pažnje u ovom radu. Budući da se radi o srpskoj pravnoj tradiciji nastaloj u godinama
obnove srpske državnosti i borbi za konačno oslobođenje od otomanske vlasti, SGZ
nije mogao da odražava dostignuća domaće pravne teorije i sudske prakse. Njegovom
sastavljaču, Jovanu Hadžiću, s obzirom na njegovo pravničko obrazovanje i pozitiv-
no pravo u tadašnjoj Vojvodini, uzor za regulisanje ugovora o osiguranju izvesno
je mogao biti samo Austrijski građanski zakonik (dalje u tekstu AGZ). Takav ishod je
bio uslovljen i zbog nepostojanja prethodnih propisa ili poslovnih običaja koji su
se primenjivali na ugovor o osiguranju. Zbog toga u radu upoređujemo zakonske
odredbe oba zakonika samo u onim delovima i odredbama koje su relevantne za
ugovor o osiguranju. U radu se analiziraju pravila pojedinih aleatornih ugovora
SGZ, a naročito osiguranja, regulisanje i predmet ugovora o osiguranju, forma i
zaključivanje ugovora o osiguranju. Obaveze čuvanja i spasavanja imovine po SGZ
analizirane su posebno imajući u vidu da su one mogle shodno da se primenjuju u
plovidbenom osiguranju.

Ključne reči: Srpski građanski zakonik, Austrijski građanski zakonik, ugovor
na sreću, osiguranje, rizici