UTICAJ REOSIGURAVAČA NA ODLUKE OSIGURAVAČA NAKON NASTUPANJA OSIGURANOG SLUČAJA

Funkcija ugovora o reosiguranju je pokriće viška rizika, to jest šteta koje prelaze samopridržaj osiguravača. Reosiguravač, nakon nastanka osiguranog slučaja, isplaćuje sumu defi nisanu ugovorom o reosiguranju. No postavlja se pitanje da li reosiguravač može uticati na rešavanje zahteva za naknadu postavljenog od strane osiguranika, bilo tako što će direktno kontrolisati i uticati na navedeno, bilo tako što će imati pravo da bude obaveštavan o toku rešavanja zahteva. Ugovorom o reosiguranju mogu biti predviđene klauzule koje defi nišu navedena prava reosiguravača. Jedna klauzula se odnosi na saradnju (Claims Cooperation Clause), a druga na kontrolu (Claims Control Clause). Klauzula o kontroli daje šira ovlašćenja reosiguravaču. Praksa pokazuje da se defi nišu i druge slične klauzule koje određuju prava reosiguravača. U radu se posvećuje pažnja kako karakteristikama navedenih klauzula, tako i Principima ugovornog prava reosiguranja koji posebno defi nišu odnos reosiguravača i osiguravača (reosiguranika) nakon nastupanja osiguranog slučaja.

Ključne reči: reosiguranje, reosiguravač, reosiguranik, rizik, samopridržaj, osigurani slučaj, klauzula o saradnji, klauzula o kontroli.