JEZIK OSIGURANJA

U tekstu se razmatra odnos jezičke norme i terminologije osiguranja, uz
nastojanje da se ukaže na rešenja koja ne bi išla na uštrb shvatljivosti reči i izraza
koji se preporučuju ni onda kada je dugogodišnja praksa stvorila naviku da se za
dotične pojmove u osiguravajućoj delatnosti koriste drugačiji termini ili drugačiji
oblici reči. Posebna pažnja posvećena je predloško-padežnim sintagmama kao što
su rizik od brodoloma, osiguranje imovine i slično, s namerom da se ukaže na to da
upotreba predlogā ili njihovo izostavljanje nije stvar stilskog izbora, nego semantičke
nužnosti. Na kraju rada dati su primeri iz prevodilačke prakse, sa upućivanjem
na česta ogrešenja o duh srpskog jezika.