Medicina i osiguranje

Lekari cenzori u osiguranju angažovani su u većem broju organizacionih jedinica,
gde obavljaju poslove vezane za različite vrste osiguranja, nezgoda, bolesti, hirurških
intervencija, nematerijalnih šteta, zastupanja na sudu, putnog osiguranja. S obzirom
na to da kriterijumi za procenu telesnog oštećenja, invaliditeta i nematerijalne štete
nisu egzaktnog, nego orijentacionog karaktera, razlike u proceni proizlaze iz samog
predmeta veštačenja. Ovo se manifestuje kao problem u slučajevima lica koja kod velikih
osiguravača poseduju više polisa osiguranja od nezgode, i kada procene u istom slučaju
pokrivenom osiguranjem vrši više lekara cenzora, pri čemu dolazi do razlike u procenama.
Pri savesnom radu lekara cenzora razlike su minimalne, ali ipak potencijalno štetne za prodaju
i marketing. Lekarski izveštaji koji su nekompletni otežavaju procenu posledica nezgode,
zbog čega se zahteva dopuna dokumentacije i prolongira postupak likvidacije šteta,
ili se odluke donose na osnovu priložene dokumentacije i ličnog iskustva procenitelja.
Pre zaključenja ugovora o životnom osiguranju, lekari procenjuju zdravstvenu podobnost
ponuđača. Visoke osigurane sume i nepovoljna disperzija rizika u pojedinim slučajevima
namenskih osiguranja života nameću posebnu odgovornost i zahtevaju dodatni oprez
lekara cenzora. Zbog moralnog hazarda i prevencije nastanka šteta, neophodan je kritički
odnos cenzora i prema podacima o zdravstvenom stanju pribavljenim od ponuđača,
te prema izveštajima koje sačinjavaju lekari. Kada pokriveni slučaj nastupi, može da se javi
problem pribavljanja i skrivanja medicinske dokumentacije, što otežava otkrivanje prećutanih okolnosti.