Branković, dr med. Đorđe

Email:

Dr Đorđe Branković rođen je 1965. godine u Tuzli, gde je završio osnovnu
školu i gimnaziju i započeo studije medicine. Zbog ratnih dejstava na teritoriji bivše
SR BiH, studije je nastavio na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na
kojem je i diplomirao.
Pripravnički staž obavio je u DZ „Vračar“ i u KBC „Zvezdara“, posle čega je
radio u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu. Za vreme specijalizacije
Fizikalne medicine i rehabilitacije volontirao je u Institutu za rehabilitaciju
Sokobanjska 13 Beograd i u Kliničkom centru Srbije. U periodu 1998–1999, na
teritoriji KIM, bio je angažovan na poslovima sanitetskog obezbeđenja Posebnih
jedinica MUP-a Srbije. Po završetku agresije na SRJ, angažovan je u Republičkom
zavodu za medicinu sporta.
U Kompaniji „Dunav osiguranje“ zaposlen je od februara 2004. godine, gde u
Direkciji za osiguranje lica učestvuje u kreiranju, sprovođenju i razvoju prvih oblika
zdravstvenog osiguranja, širenju mreže zdravstvenih ustanova s kojima Kompanija
sarađuje kroz sistem privatnog dopunskog zdravstvenog osiguranja (Kompanija
„Dunav osiguranje“ prva je na tržištu osiguranja Republike Srbije ponudila uslugu
dopunskog zdravstvenog osiguranja). Pored navedenog, u istoj direkciji angažovan
je na poslovima razvoja i sprovođenja osiguranja lica za slučaj bolesti i hirurških
intervencija, osiguranja života i osiguranja od nezgode. Učestvovao je i u izradi prvih
Uslova i procedura za sprovođenje putničkog zdravstvenog osiguranja u Kompanije i
utemelјio principe na kojima to osiguranje u Kompaniji funkcioniše.
Posle preimenovanja Direkcije za osiguranje lica u Direkciju za životna
osiguranja, angažovan je na poslovima razvoja osiguranja života i na poslovima
procene zdravstvenog rizika kod lica koja zaklјučuju osiguranje života (underwriting),
a bavi se stručno, medicinskom procenom u osiguranju od nezgode. Autor je više
stručnih radova i predavanja iz oblasti zdravstvenog osiguranja, osiguranja lica i
medicine osiguranja.
Trenutno radi u Sektoru za naknadu šteta životnih i zdravstvenih osiguranja u
Direkciji za naknadu šteta Kompanije „Dunav osiguranje“.

UDK: 368.942:368.22: 369.066:368.025.55 (497.11)

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

Dopunsko zdravstveno osiguranje

Teško stanje koje godinama vlada u zdravstvu, podstaklo je mnoge korisnike zdravstvenih usluga da se orijentišu ka privatnom sektoru, gde je bilo teško vršiti kontrolu kvaliteta pružanja usluga, kao i pravnu i finansijsku zaštitu građana. Ovo je dovelo do nastanka prvog Privatnog dopunskog zdravstvenog osiguranja, čiji je cilj bio da se osiguranicima omogući pružanje kvalitetnije zdravstvene usluge. Problemi na koje se nailazilo prilikom sprovođenja ovog osiguranja, delimično su otklonjeni usvajanjem novog Zakona o zdravstvenom osiguranju, ali je Republički zavod za zdravstveno osiguranje ipak ostao privilegovan u odnosu na osiguravajuća društva koja se bave zdravstvenim osiguranjem, iako RZZO nema tako dobro razvijenu prodajnu mrežu. Ovo je verovatno jedan od razloga zbog kojih sistem dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja nije zaživeo u željenom obimu. Dalji razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koji sprovode osiguravajući zavodi, mogao bi značajno da doprinese unapređenju zdravstvene zaštite stanovništva, pre svega ukoliko se umesto konkurentskog odnosa prema državnom fondu, ostvari partnerski odnos i saradnja sa Ministarstvom zdravlja i RZZO. Saradnja bi podrazumevala veću ulogu osiguravajućih društava u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i eventualna zajednička ulaganja u sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu. Važnu ulogu u unapređenju zdravstvenog osiguranja mogli bi da zauzmu investicioni, sindikalni i fondovi solidarnosti, kojima je novim zakonom omogućeno organizovanje i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ukoliko bi došlo do integracije više sindikalnih fondova, stvorio bi se jedan jak fond, čiji bi predstavnici mogli da postanu članovi Upravnog odbora RZZO i da na taj način participiraju u donošenju odluka. Ovo bi značajno unapredilo sistem zdravstvene zaštite u Republici.

UDK: 61:368.06+355.405.7:368.911.5

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

Medicina i osiguranje

Lekari cenzori u osiguranju angažovani su u većem broju organizacionih jedinica, gde obavljaju poslove vezane za različite vrste osiguranja, nezgoda, bolesti, hirurških intervencija, nematerijalnih šteta, zastupanja na sudu, putnog osiguranja. S obzirom na to da kriterijumi za procenu telesnog oštećenja, invaliditeta i nematerijalne štete nisu egzaktnog, nego orijentacionog karaktera, razlike u proceni proizlaze iz samog predmeta veštačenja. Ovo se manifestuje kao problem u slučajevima lica koja kod velikih osiguravača poseduju više polisa osiguranja od nezgode, i kada procene u istom slučaju pokrivenom osiguranjem vrši više lekara cenzora, pri čemu dolazi do razlike u procenama. Pri savesnom radu lekara cenzora razlike su minimalne, ali ipak potencijalno štetne za prodaju i marketing. Lekarski izveštaji koji su nekompletni otežavaju procenu posledica nezgode, zbog čega se zahteva dopuna dokumentacije i prolongira postupak likvidacije šteta, ili se odluke donose na osnovu priložene dokumentacije i ličnog iskustva procenitelja. Pre zaključenja ugovora o životnom osiguranju, lekari procenjuju zdravstvenu podobnost ponuđača. Visoke osigurane sume i nepovoljna disperzija rizika u pojedinim slučajevima namenskih osiguranja života nameću posebnu odgovornost i zahtevaju dodatni oprez lekara cenzora. Zbog moralnog hazarda i prevencije nastanka šteta, neophodan je kritički odnos cenzora i prema podacima o zdravstvenom stanju pribavljenim od ponuđača, te prema izveštajima koje sačinjavaju lekari. Kada pokriveni slučaj nastupi, može da se javi problem pribavljanja i skrivanja medicinske dokumentacije, što otežava otkrivanje prećutanih okolnosti.