Jovanović, prof. dr Vladimir

Briljantan pravnički um, vrhunski pravnik komparativista i vrstan pravni analitičar i još bolji sintetičar

 Rođen je u Beloj Crkvi 1923. godine. Pravni fakultet završio je u Beogradu 1950, gde je, 1955, i doktorirao sa tezom „Pravo osiguravača prema trećem odgovornom licu“. Svoju univerzitetsku karijeru izgradio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za docenta je biran iste godine kada je i doktorirao, za vanrednog profesora 1960, a za redovnog profesora 1966. godine. Godine 1956. stekao je diplomu Evropskog univerzitetskog centra u Nansiju. Obavljao je brojne funkcije, od kojih navodimo samo neke: dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, predavač po pozivu na brojnim evropskim i svetskim univerzitetima: Pariz, Kairo, Aleksandrija, Strazbur, Lisabon. Sa svojim referatima učestvovao je na međunarodnim kongresima za uporedno pravo u Budimpešti, Melburnu, Sidneju i Brazilu. Bio je rukovodilac brojnih naučnoistraživačkih projekata za Republičku zajednicu nauke, predsednik Udruženja pravnika u privredi Jugoslavije, predsednik Izabranog suda Privredne komore Srbije, arbitar Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Jugoslavije i arbitar mnogih ad hoc arbitraža, mentor brojnih magistarskih i doktorskih teza… Broj radova koje je objavio u domaćim i stranim pravnim časopisima zaista je impozantan, ima ih oko 180, a veliki profesionalni zamah bio je i rad na Komentaru Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica. Od važnijih dela, pored objavljene doktorske teze, pomenućemo sledeće: Privredno pravo – privredne organizacije, Osiguranje u privredi, Načelo obeštećenja u osiguranju, Osiguranje izvoznih kredita, Menično i čekovno pravo (koautorski rad sa profesorima Milanom Bartošem i. Zoranom Antonijevićem). U periodu od 1979. do 1993. godine profesor Vladimir Jovanović bio je direktor Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

O naučnom doprinosu prof. Jovanovića moglo bi se mnogo govoriti, a svakako treba istaći dva u svakom pogledu nezaobilazna utemeljenja. Prvi je doprinos nauci i struci Prava osiguranja, a drugi nauci i struci Statusnog privrednog prava. U celovitoj nauci Privrednog i Međunarodnog privrednog prava, a posebno u oblasti Prava osiguranja i Statusnog privrednog prava, prof. Jovanović je ispoljio sve odlike briljantnog pravničkog uma, vrhunskog pravnika komparativiste, vrsnog pravnog analitičara i još boljeg sintetičara.

Iskričavost misli, bistrina uma, elegancija pravnog izraza, otmenost i odmerenost vrhunskog intelektualca, komunikacijska otvorenost, a uz to urođena spontanost i skromnost – sve su to odlike koje su krasile ljudski i profesionalni intelektum prof. Jovanovića.

Svojim celokupnim naučnim, stručnim i pedagoškim radom ostavio je neizbrisiv trag kako u domaćoj tako i u međunarodnoj pravnoj javnosti. Preminuo je iznenada, 1993. godine.

(Biografija je napisan na osnovu teksta prof. dr Mirka Vasiljevića „O delu profesora dr Vladimira Vlade Jovanovića“ objavljenom u časopisu „Pravo i privreda“ broj 3-6/1995)