ZNAČAJ ISTORIJE OSIGURANJA

Istorija osiguranja istražuje nastanak i razvoj osiguranja i onoga što mu je prethodilo u filozofskom, ekonomskom, društvenom i pravnoistorijskom pogledu.

Ona se pritom služi kako metodima istorijskih nauka tako i metodima nauke o osiguranju. Nauka o osiguranju je multidisciplinarna (sastoji se od prava, matematike, ekonomije osiguranja itd.). Bavljenje istorijom osiguranja omogućava ispravno shvatanje specifičnih povezanosti tokom dužih vremenskih raspona, čime se mogu izbeći ponavljanja istih grešaka.

Sem toga, celokupna (takođe i moderna) osiguravajuća branša izrazito je istorijski orijentisana. Ni jedna jedina premija usklađena s rizikom i iz toga rezultirajuće stvaranje rezervi ne bi se mogli odrediti bez precizne analize istorijskih slučajeva šteta. Isto tako i zakoni za zaštitu klijenata proizlaze iz „naučenih istorijskih domaćih zadataka“.

Materijal za istraživanje je u hronološkom i stručnom pogledu praktično neograničen. Iako je klasična teorija osiguranja zasnovana na misaonoj zadužbini prosvetiteljstva (17. i 18. vek), najstariji tragovi istorije osiguranja mogu se pratiti do oko 1800. godine pre Hrista, u Hamurabijevom zakoniku.