Aleksić, prof. dr Živojin

Rođen je 30. maja 1931. godine u Beogradu, gde je završio gimnaziju i 1956. godine
diplomirao na Pravnom fakultetu. Na Univerzitetu u Lozani 1962/63. specijalizirao je
kriminalistiku i stekao zvanje magistra. Na Pravnom fakultetu u Beogradu doktorirao je
1964. s tezom Primena naučnih dostignuća kod ličnih izvora dokaza u krivičnom
postupku. Završio je tri kursa za uporedno pravo na univerzitetima u Peskari,
Amsterdamu i Strazburu u okviru Međunarodne akademije za uporedno pravo. U sklopu
programa Ujedinjenih nacija specijalizovao se i radio na borbi protiv zloupotrebe opojnih
droga.
Asistent na Katedri za krivične nauke Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu
postao je 1958. godine. Posle položenog usmenog doktorskog ispita, habilitovan je za
ispitivača za predmet Krivično procesno pravo, 1959. godine. Godine 1962. prelazi na
rad u Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, gde je 1973. dobio zvanje višeg
naučnog saradnika. Godine 1973. vraća se na Pravni fakultet, najpre kao vanredni
profesor za predmet Kriminalistika, a kasnije kao redovan profesor za isti predmet
(1979. godine). U dva mandata bio je šef Katedre za krivične nauke Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
Po pozivu je predavao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a na Pravnom
fakultetu u Zagrebu držao redovnu nastavu i predavanja na postdiplomskim studijama
po pozivu više od osam godina. Može se reći da je predavao gotovo na svim pravnim
fakultetima u zemlji, i nepodeljeno je mišljenje da je bio vodeći stručnjak iz oblasti
kriminalistike u Jugoslaviji. Mnogi magistarski i doktorski radovi prošli su njegove ocene,
a često i mentorstvo, bez obzira na kome su fakultetu branjeni.
U inostranstvu, predavao je u SAD, Japanu, Kini, SSSR-u, na Filipinima, u
Australiji, Nemačkoj, Engleskoj, Poljskoj itd.
Još kao student na Pravnom fakultetu osnovao je Stručnu grupu za
kriminalistiku.
Bile su zapažene njegove aktivnosti kada se suprotstavio legalizaciji marihuane u
našem društvu, a bio je posebno angažovan i na traženju rešenja za postupanje prema
deci delinkventima (ispod 14 godina). Za ovaj svoj rad dobio je niz plaketa i priznanja, a
1971. godine odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.
Prof. Aleksić autor je brojnih naučnih radova:
Primena naučnih dostignuća kod ličnih izvora dokaza u krivičnom postupku,
Beograd 1965 (ova knjiga ‒ doktorska disertacija prevedena je na nemački jezik i izdata
1969. godine u Hamburgu – DKG. Pojedina poglavlja interno su prevedena u
kriminološkim institutima Mađarske i SSSR-a); Uviđaj kod požara i paljevina, Beograd.
1967; Metodika otkrivanja maloletnih delinkvenata, Beograd, 1971; Naučno otkrivanje
zločina, Beograd, 1973; Kriminalistika ‒ udžbenik (5 izdanja od 1979. do 1987);
Nedozvoljena dokazna sredstva u krivičnom postupku (skripta), Skoplje, 1984; Strane
kriminalističke policije (skripta), Skoplje, 1986; Praktikum iz kriminalistike, Beograd,
1988.
Učestvovao je sa većim brojem odrednica u Pravnoj enciklopediji, Ekonomskoj
enciklopediji i Političkoj enciklopediji, kao i u nizu elaborata za Institut za uporedno
pravo. Pored toga, objavio je preko 200 priloga u zemlji i inostranstvu u časopisima,
zbornicima radova i kongresnim materijalima. Učestvovao je na izložbi Srpske
akademije nauka „Fotografija u Srba“ sa prilogom i fotografijama – 150 godina sudske
fotografije u Srba.
Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za krivično pravo i kriminologiju,
predsednik Udruženja pravnika Beograda, više od osam godina generalni sekretar
Udruženja pravnika Jugoslavije, predsednik Međunarodnog udruženja profesora prava
u okviru „Svetski mir putem prava“, predstavnik Jugoslavije u Međunarodnom udruženju
za krivično pravo, a dugi niz godina urednik časopisa Pravni život i Arhiv za pravne i
društvene nauke.
Vlada SFRJ i mnoge međunarodne organizacije pozivale su prof. Aleksića da
obučava stručnjake ili da vrši kriminalističke ekspertize (Zambija, suđenje u Stokholmu,
Berlinu, veštačenje avionske nesreće i identifikacija na Kipru, Odeljenje za droge UP i
dr.).
Prof. dr Živojin Aleksić bio je član Redakcijskog odbora časopisa Tokovi
osiguranja od 2009. godine. Za taj časopis napisao je više naučnih članaka:
„Utvrđivanje uzroka i odgovornosti kod ostvarivanja rizika požara“ (Osiguranje
udruženog rada br. 3/1985), „Prevare u pomorskom osiguranju“ (Osiguranje udruženog
rada br. 1/1986), „Kriminalistika i osiguranje života“ (Tokovi osiguranja br. 1/2004),
„Otkrivanje paljevina osigurane imovine“ (Tokovi osiguranja br. 3–4/2006),
„Samoubistvo ili ubistvo i životno osiguranje“ (Tokovi osiguranja br. 4/2007),
„Istraživanje sabotaže i diverzije: podmetanje požara i eksplozija“ (Tokovi osiguranja br.
1-2/2009), „Veštačenje falsifikata dokumenata“ (Tokovi osiguranja br. 3/2010).
Prof. dr Živojin Aleksić preminuo je 30. januara 2012. godine.

(Preuzeto sa sajta http://www.ius.bg.ac.rs/Biografije/bivsi/aleziv.htm i dopunjeno
podacima koji se odnose na saradnju prof. dr Živojina Aleksića sa časopisom Tokovi
osiguranja)