Mihailović, dr Nenad

ČLANCI

ANALIZA TENDENCIJE UČESTALOSTI POPLAVA U SVETU

U radu se polazi od hipoteze da poplave poslednjih nekoliko decenija beleže intenzivan rast učestalosti. Kako je analiza kretanja broja događaja prvi korak u procesu modeliranja rizika od poplava, sprovedeno je empirijsko istraživanje na osnovu podataka iz baze o prirodnim katastrofama Katoličkog univerziteta Luven u Belgiji. Na vremenskoj seriji – broj poplava u periodu od 1960. do 2022. godine u svetu, testiranjem statističkih hipoteza, primenom Man-Kendalovog testa, izvršena je provera slučajnosti u njenim varijacijama, odnosno utvrđivanje činjenice da li vremenska serija ima tendenciju. Testom je utvrđeno da je tendencija učestalosti poplava statistički značajna. Na osnovu mera reprezentativnosti tendencije, standardne greške i srednjeg prosečnog odstupanja, izabrana je eksponencijalna regresiona kriva uz koeficijent determinacije od 0,8807. Uz relativno visoku vrednost koeficijenta determinacije, model daje solidnu osnovu za predviđanje tih događaja u budućnosti, ali bi se svakako njegovim unapređivanjem to svojstvo moglo unaprediti. Ključne reči: osiguranje od poplava, katastrofalni vremenski događaji, poplave, funkcija tendencije učestalosti poplava

ČLANCI

MOGUĆNOST MODELIRANJA KLIMATSKOG RIZIKA INDEKSIMA

U radu se analizira mogućnost primene indeksa u cilju kvantifikovanja različitih klimatskih varijabli. Prikazana je metodologija izračunavanja i osnovne karakteristike najznačajnijih vremenskih indeksa, kao što su temperaturni, indeksi padavina (SPI), decile i kvantile indeksi. Pored pomenutih indeksa, koji se uslovno mogu svrstati u jednostavnije, u radu je izvršena analiza kompozitnih indeksa, razvijenih na kompleksnoj osnovi, kao što su Gaj Karpenter indeks ili RMS indeks. Kompleksni indeksi su u upotrebi tek poslednjih nekoliko godina. Na osnovu analize postojećih indeksa i njihove praktične upotrebe, zaključuje se da vremenski indeks, pored transparentnosti, proverljivosti i objektivnosti, kako bi bio praktično primenljiv, mora biti u korelaciji sa efektima koje uzrokuje vremenska varijabla. Takođe, rad upućuje na zaključak da klimatski indeksi mogu biti prihvatljiva alternativa i osnova ugovora o indeksnom osiguranju, u slučaju nedostatka istorijskih podataka o štetama i nemogućnosti modeliranja katastrofalnih klimatskih događaja na drugi način. Izračunavanje indeksa prikazano je i kroz konkretne primere. Ključne reči: osiguranje, klimatski rizik, vremenski indeksi, suša, temperatura vazduha