Teorija
i praksa
u osiguranju

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

EVROPSKI IZVEŠTAJ O SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI

Sažetak

Da bi treće oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete koju je pretrpelo
u saobraćajnoj nezgodi, moralo je, sve doskora, dokazivati da je vozač
kriv za štetu. To je često bilo teško, a u pojedinim slučajevima čak i nemoguće
učiniti. Veoma brz razvoj saobraćaja i povećanje broja saobraćajnih nezgoda
zahtevali su nova rešenja, prvenstveno radi brže i bolje zaštite žrtve, ali i zarad
povećanja bezbednosti i otklanjanja zastoja u saobraćaju. U međuvremenu, za
slučajeve kada u saobraćajnom udesu nema povređenih, odnosno poginulih
lica, stvoren je Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, kao zamena za brojne
dokaze koji su se morali koristiti pri podnošenju zahteva za naknadu štete, što
se pre svega odnosi na zapisnik o uviđaju saobraćajne policije i druge dokaze
o nastanku štete. Njegova upotreba u našoj zemlji ograničena je na slučajeve
kad je materijalna šteta srazmerno mala. U ovom radu analiziraju se propisi koji
uređuju upotrebu ovog dokumenta, koji je u početku izazivao različite stavove i
ponašanje osiguravača, ali i sudova. Radi dosledne primene propisa koji uređuju
ovu materiju i zbog otklanjanja određenih nedostataka, autor predlaže izmene
i dopune propisā, kojima će se preciznije definisati visina manje materijalne
štete ili predvideti upotreba Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi u svim
slučajevima kad nastupi materijalna šteta bez povređenih, odnosno poginulih
lica – a to je praksa u svim drugim evropskim zemljama.


UDK: 368.214.2:351.811.122(4-672EZ)(047.3):614.86:347.426.3 Cerović, dr B. Milan EVROPSKI IZVEŠTAJ O SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI Strana: 18-32
sr_RSSR