Balaban, prof. dr Mladenka
- Email: mladenka.balaban@bba.edu.rs
Prof. dr Mladenka Balaban rođena je 1972. godine. Na Ekonomskom
fakultetu u Beogradu diplomirala je 1995. godine na smeru Bankarstvo, finansije
i osiguranje, a magistrirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2004.
godine. Doktorsku disertaciju odbranila je 2007. godine na BK Univerzitetu, na
Fakultetu za menadžment.
Profesionalnu karijeru počinje u Saobraćajnom institutu CIP, gde je radila
na mestu stručnog saradnika za istraživanja od 1996. do 2001. godine. Od
2001. do 2003. bila je zaposlena u „Evropa osiguranju“ na mestu šefa plana i
analize, a od 2003. do 2005. na mestu finansijskog direktora. Od 2005. do 2009.
godine bila je zaposlena na Univerzitetu BK, na mestu Izvršnog direktora za
finansije. Od 2012. do 2016. godine radila je u AXA osiguranju na poziciji
savetnika predsednika Upravnog odbora, direktora trening centra i direktora
interne revizije. Od 2016. do 2018. godine bila je zaposlena u „Merkur
osiguranju“ na mestu direktora odeljenja za bankoosiguranje. Od 2018. godine
angažovana je kao savetnik Svetske banke u Ministarstvu finansija Republike
Srbije. Uporedo sa poslovnom karijerom, prof. Balaban je gradila profesorsku
karijeru kroz naučne i nastavne aktivnosti. Na Fakultetu za menadžment BK bila
je angažovana od 2006. do 2009, gde je, obavljala funkciju predsednika Saveta
Fakulteta za menadžment. Od 2009. godine angažovana je u nastavi na
Beogradskoj bankarskoj akademiji – Fakultetu za bankarstvo, finansije i
osiguranje, gde je i stekla profesorsko zvanje. Od 2010. do 2012. godine bila je
zaposlena u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu u zvanju naučni saradnik.
Na Nezavisnom univerzitetu „Banja Luka“, na Ekonomskom fakultetu, od 2012.
godine angažovana je na predmetima iz oblasti ekonomije i finansija.
Prof. Balaban je objavila veliki broj naučnih radova, nekoliko knjiga i
monografija, a bila je mentor i u velikom broju diplomskih, master radova i
doktorata. Učesnik je mnogobrojnih naučnih skupova, recenzent u mnogim
naučnim domaćim i međunarodnim časopisima. Saradnik je na mnogobrojnim
domaćim i međunarodnim projektima. Član je Društva ekonomista Beograda i
Udruženja ekonomista Republike Srpske – SWOT, od 2010. do 2014. bila je
član Komisije za polaganje stručnog ispita za posrednike i zastupnike u AZORS
Republika Srpska, a od 2019. godine član je Komisije za polaganje stručnog
ispita za posrednike i brokere u osiguranju u Narodnoj banci Srbije.
ZNAČAJ RAZVOJA TRŽIŠTA KAPITALA ZA OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA KAO INSTITUCIONALNE INVESTITORE U REPUBLICI SRBIJI.
Nebankarske finansijske institucije kao značajni učesnici na finansijskom tržištu u svetu, nemaju mogućnosti da kreiraju diversifikovana porfolija svojih aktiva na tržištu kapitala u Srbiji, već novčana sredstva drže ili na depozitnim kod banaka ili ulaganjem u državne hartije od vrednosti. Polazeći od značaja razvoja tržišta kapitala za privredu i ekonomiju, Republika Srbija je usvojila Strategiju za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine koja treba da podstakne razvoj tržišta korporativnih obveznica, a Svetska banka je odobrila Srbiji zajam za podršku razvoja tržišta kapitala. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj razvoja tržišta kapitala za institucionalne investitore, pre svega osiguravajućih društava sa jedne strane, ali i ceo finansijski sektor sa druge strane. U radu će se ukazati na postojeće stanje na tržištu kapitala, tj. strukturu hartija od vrednosti u koje ulažu osiguravajuća društva, kao i na mogućnosti koje može doneti razvoj tržišta kapitala za investitore i celokupnu nacionalnu ekonomiju. Ključne reči: tržište kapitala, investitori, osiguravajuća društva, hartije od vrednosti, obveznice
EFEKTI TRANSFORMACIJE VLASNIŠTVA OSIGURAVAČA NA SEKTOR OSIGURANJA U SRBIJI
Proces vlasničke transformacije u finansijskom sektoru pokrenula je liberalizacija tržišta, tehnološke inovacije, kao i sama deregulacija tržišta. Kroz proces vlasničke transformacije i restrukturiranje sektor osiguranja menja strategiju poslovanja i vlasničku strukturu, a to sve doprinosi maksimizaciji profita i podizanju efikasnosti poslovanja. Dešavanja u novijoj istoriji praćena pandemijom kovida 19, sukobima u Ukrajini i Izraelu, ubrzanim razvojem novih tehnologija, kao i promenama na finansijskom tržištu, izazvala su interesovanje naučne i stručne javnosti za proučavanjem vlasničke transformacije finansijskog sistema. S tim u vezi, istraživanja novijeg datuma pokazuju da se manji broj autora fokusirao na sektor osiguranja, te da je veća pažnja još uvek usmerena na analizu bankarskog sektora i drugih učesnika na finansijskom tržištu. Predmet analize rada je vlasnička transformacija u sektoru osiguranja u Republici Srbiji u poslednje dve decenije i njeni efekti na taj sektor. Ključne reči: sektor osiguranja, osiguravajuće kuće, vlasnička transformacija, Republika Srbija
REGULISANJE DRUŠTVENOG KAPITALA U DRUŠTVIMA ZA OSIGURANJE U REPUBLICI SRBIJI
Društveni kapital, kao specifičnost Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, opstao je u pojedinim društvima za osiguranje u Srbiji i u prvoj polovini dvadeset prvog veka. Posedovanje društvenog kapitala u strukturi ukupnog kapitala otežavalo je poslovanje društvima za osiguranje i ova društva praktično stavljalo u neravnopravan položaj u odnosu na direktne konkurente, ali i na ostale učesnike na finansijskom tržištu. Navedena situacija je uticala na to da Vlada predloži izmenu i dopune Zakona o osiguranju, koji na sistemski i trajan način regulišu pitanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje. Ključne reči: društveni kapital, društva za osiguranje, privatizacija, akcije