Rakonjac Antić, prof. dr Tatjana

Email:

Tatjana Rakonjac Antić rođena je 1969. godine u Kruševcu, gde je završila osnovnu i
srednju školu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Ekonomskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu. Svoj radni vek započela je na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu 1992. godine kao saradnik, a 2014. godine izabrana je u zvanje redovnog
profesora za užu naučnu oblast Ekonomska politika i razvoj – Osiguranje, Penzijsko i
zdravstveno osiguranje i Tarife u osiguranju. Tatjana Rakonjac Antić izvodi nastavu na
osnovnim akademskim studijama na predmetima Osiguranje i Penzijsko i zdravstveno
osiguranje, a na postdiplomskim studijama na predmetima Analiza osiguranja i Analiza
penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Od početka rada na Ekonomskom fakultetu do
danas, Tatjana Rakonjac Antić je objavila veći broj radova u naučnim i stručnim
časopisima i zbornicima. Bila je angažovana i na brojnim projektima i učestvovala na
mnogim domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim skupovima. Član je Naučnog
društva ekonomista Srbije i Udruženja aktuara Srbije.

I-mejl: rakonjacantic@ekof.bg.ac.rs

UDK:347.919.6:369.066:369.012:368.042:368.032 (72)

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

OBLICI OBEZBEĐENJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

Zdravstvena zaštita se u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) može ostvariti pre svega putem privatnog zdravstvenog osiguranja (individualnog ili onoga koje obezbeđuje poslodavac), u okviru javnih programa socijalnog osiguranja, među kojima su najzastupljeniji „Medicare“ i „Medicaid“. Ti programi su od 2010. godine u sastavu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Na teritoriji SAD koristi se najsavremenija zdravstvena tehnologija, ukupni troškovi zdravstvene zaštite izuzetno su visoki (posledica su povećane tražnje za zdravstvenim uslugama, porasta ulaganja u naučna zdravstvena istraživanja itd.), a američki sistem zdravstvene zaštite 2000. godine Svetska zdravstvena organizacija rangirala je kao tek trideset sedmi u svetu. Očekivani životni vek stanovnika nije među najvišima u svetu, a za određene kategorije osiguranika ne postoji adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti. Promene sistema zdravstvenog osiguranja u SAD usmerene su u pravcu rešavanja prethodno navedenih problema. Primenom obaveznog zdravstvenog osiguranja teži se stvaranju uslova za obezbeđenje univerzalnog zdravstvenog osiguranja, kao i da visoki troškovi zdravstvene zaštite budu u korelaciji s visokom efi kasnošću sistema zdravstvene zaštite.