Vržina, dr Stefan

Email: stefan.vrzina@kg.ac.rs

Stefan Vržina rođen je 11. maja 1993. godine. Osnovnu školu završio je u Paraćinu sa
odličnim uspehom i kao nosilac Vukove diplome. Srednju Ekonomsko-trgovinsku školu
(smer finansijski administrator) završio je u Paraćinu sa odličnim uspehom, kao nosilac
Vukove diplome i đak generacije. Osnovne akademske studije, modul Računovodstvo i
poslovne finansije, upisao je 2012. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u
Kragujevcu, a diplomirao je 2016. godine. U toku studija je postigao prosečnu ocenu
10,00. Na master akademske studije, modul Računovodstvo i poslovne finansije, upisao
se 2016. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Master rad je
odbranio 2017. godine. U toku studija je postigao prosečnu ocenu 10,00. Na doktorske
akademske studije, modul Računovodstvo i poslovne finansije, upisao se 2017. godine
na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Sve ispite predviđene nastavnim
planom je položio sa prosečnom ocenom 10,00.
Tokom studija je bio stipendista brojnih organizacija – Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja, Opštine Paraćin i Fonda za mlade talente Republike Srbije. Više
puta je nagrađivan od strane Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu za rezultate
postignute na studijama.
Od januara 2017. godine bio je angažovan kao saradnik van radnog odnosa
(demonstrator) na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Od jula 2018.
godine bio radio je kao istraživač pripravnik, a od marta 2021. godine kao istraživač
saradnik na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na
Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Od marta 2022. godine angažovan je
kao asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Izvodi vežbe na
nastavnim predmetima Poslovne finansije, Finansijska analiza i planiranje (osnovne
akademske studije), Finansijsko prestrukturiranje preduzeća i Finansijsko upravljanje u
javnoj upravi (master akademske studije).
Autor ili koautor je više od dvadeset radova, objavljenih u časopisima ili izloženih na
naučnim konferencijama. Recenzirao je radove za više domaćih naučnih časopisa.
Govori i služi se engleskim jezikom. U istraživanjima koristi statističke softvere SPSS,

EViews i Stata. Oblasti užeg naučnog interesovanja su korporativne finansije,
računovodstvo poreza i finansijska analiza.

UDK: 366.271.5:886:(1.924.11):336.2.0275:(497.120):(497.111)

ČLANCI

OPTEREĆENJE POREZOM NA DOBITAK U MULTINACIONALNIM OSIGURAVAJUĆIM GRUPAMA: SLUČAJ HRVATSKE, SRBIJE I SLOVENIJE

Opterećenje porezom na dobitak može biti važan faktor prilikom donošenja odluke o investiranju. Multinacionalne kompanije značajnu pažnju posvećuju analizi poreskog opterećenja u državama u kojima posluju i u kojima planiraju investicije. S druge strane, opterećenje porezom na dobitak može značajno varirati između država, usled različitih propisanih stopa, ali i različitih pravila za utvrđivanje oporezivog dobitka. U ovom radu ispitano je opterećenje porezom na dobitak filijala multinacionalnih osiguravajućih grupa u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji. Pokazano je da se opterećenje porezom na dobitak u osiguravajućim društvima značajno razlikuje u posmatranim državama. Poresko opterećenje osiguravajućih društava u Srbiji je ubedljivo najmanje, primarno usled korišćenja poreskih gubitaka i kamata na državne hartije od vrednosti, koje su izuzete od oporezivanja. Iako je propisana stopa poreza na dobitak najviša u Sloveniji, osiguravajuća društva u Hrvatskoj imaju najveće prosečne vrednosti efektivne stope poreza na dobitak. Rezultati istraživanja mogu biti od koristi brojnim interesnim grupama, a pogotovo vlasnicima i menadžerima multinacionalnih osiguravajućih grupa. Ključne reči: porez na dobitak, poreske stope, poresko planiranje, multinacionalne kompanije, osiguranje, strane direktne investicije. JEL klasifikacija: F23, G22, H25.

UDK:336,241.7:336.2.029.6:264.12:336:427.44:368.02-78:368.023.1(497.11)

ČLANCI

VAŽNOST ODLOŽENOG POREZA NA DOBITAK U OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA: SLUČAJ REPUBLIKE SRBIJE

Osiguravajuća društva u Republici Srbiji (RS) dužna su da izveštavaju o odloženom porezu na dobitak, u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardom (MRS) 12 – Porezi na dobitak. Ona priznaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze u bilansu stanja, odnosno odloženi poreski rashod i odloženi poreski prihod u bilansu uspeha. U ovom radu ispitana je materijalnost odloženog poreza na dobitak u osiguravajućim društvima u RS, kao i njegov uticaj na procenu profi tabilnosti i opterećenja porezom na dobitak društava. Istraživanjem je obuhvaćeno šesnaest osiguravajućih društava u periodu od 2017. do 2020. godine. Istraživanje je pokazalo da su efektivne poreske stope u prosečnom osiguravajućem društvu u RS niže u odnosu na propisanu stopu poreza na dobitak.Rezultati istraživanja pokazuju da odloženi porez obično ne predstavlja materijalno značajnu poziciju finansijskih izveštaja osiguravajućih društava. Takođe, odloženi porez na dobitak nije značajna bilansna pozicija prilikom procene profi tabilnosti i opterećenja porezom na dobitak osiguravajućih društava. Ključne reči: porez na dobitak, odloženi porez, MRS 12, materijalnost, profi tabilnost, osiguranje. JEL klasifi kacija: G22, H25, M41.