Slijepčević, prof. dr Milica

Uloga zaposlenih izuzetno je važna kao podrška razvoju svake kompanije. Naročito je važna činjenica kakav odnos zaposleni imaju prema kompaniji u kojoj rade i da li su oni prvi ti koji rado kupuju proizvode ili usluge matične kuće. Na taj način proizvod ili usluga dobija veoma važnu potvrdu u pogledu kvaliteta i kao takav ima prednost na tržištu. U radu je prikazan jedan od uspešnih primera odnosa zaposlenih prema usluzi osiguranja jedne od takvih, uspešnih kompanija, lidera na domaćem tržištu osiguranja, koja je razvila kombinovano osiguranje domaćinstva – paket „čuvar kuće“. U radu je korišćen Computer Assisted Web Interview (CAWI) metod istraživanja, a učestvovalo je 37,1% zaposlenih koji su se izjašnjavali o novokreiranoj polisi osiguranja, odnosno novoj usluzi. Dobijeni rezultati zasnovani na manjem uzorku pokazali su da postoji skoro potpuna upoznatost zaposlenih sa polisom osiguranja „čuvar kuće” – 99%, te da je stepen zadovoljstva ispitanika zaposlenih u Kompaniji po svim aspektima polise iznad 75%. Ključne reči: ljudski kapital; stavovi zaposlenih; osiguranje; polisa osiguranja; kombinovano osiguranje domaćinstva; interna komunikacija; korporativna komunikacija; tržišni segment; brend ambasadori.

Korporativna društvena odgovornost podrazumeva samostalno opredeljenje kompanije da svoje aktivnosti usmeri ka društvenom dobru u zajednici u kojoj posluje. Osiguravajuće kuće kao institucionalni investitori značajno doprinose razvoju celokupne privrede s jedne strane, dok s druge strane, kroz društveno odgovorno poslovanje, pružaju podršku projektima od značaja za razvoj celokupne zajednice. U okviru industrije osiguranja, CSR (Corporate Social Responsibility) posmatra se kao dugoročan vid investicije, jer kompanija daje dobrovoljne priloge za jačanje zajednice, a time i neposredno učvršćuje svoju poziciju na tržištu. U radu su ispitivani stavovi pet kategorija korisnika različitih paketa usluga osiguranja o korporativnoj društvenoj odgovornosti osiguravajućih društava. Ispitano je u kojoj meri korisnici osiguravajućih usluga smatraju da osiguravajuće kuće pomažu razvoj lokalne i šire zajednice, da li svoju osiguravajuću kuću doživljavaju kao društveno odgovornu kompaniju i da li vode računa o njenom društveno odgovornom ponašanju pre nego što je izaberu. Rezultati su pokazali neophodnost promovisanja društveno odgovornih aktivnosti osiguravajućih kuća u cilju veće upoznatosti ciljne grupe o onome što njihova izabrana osiguravajuća kuća na tom polju aktivno preduzima. Ključne reči: korporativna društvena odgovornost, osiguravajuća društva, performanse organizacije, inovativnost, reputacija kompanije, održivi razvoj.

SORS, tradicionalni susret na najvišem nivou delatnosti osiguranja, i ove godine, kao i prethodnih, okupio je predsednike uprava i ostale rukovodioce najznačajnijih osiguravajućih i reosiguravajućih društava iz zemalja bivše Jugoslavije kao što su Kompanija „Dunav osiguranje”, DDOR „Novi Sad”, „Bosna re”, „Croatia Lloyd”, „Croatia osiguranje”, „Euroherc osiguranje”, „Lovćen osiguranje”, „Osigurateljna polica”, „Sava re”, „Sarajevo osiguranje”, „Triglav osiguranje” i druga. Pored osiguravajućih kuća iz regiona, SORS je ugostio i svetski poznata društva AON, „Gen Re”, „Munich Re”, „Partner Re”, SCOR, „Swiss Re”, „Willis”, što dodatno potvrđuje ugled i značaj ovih susreta. Od 13. do 15. juna, u Sarajevu se okupilo 166 učesnika, uglavnom predsednika i članova uprava osiguravajućih društava i institucija koje nadziru njihov rad, kao i predstavnici drugih zainteresovanih grupa povezanih s tržištima osiguranja u Evropi, ali i šire. Uz razmenu iskustava i upoznavanje s novim kretanjima u delatnosti osiguranja, glavna tema bila je „Kako zaštiti korisnike usluga osiguranja”

Kopaonik Biznis forum 2011, sa oko 500 učesnika iz zemlje i inostranstva, 70 panelista i 50 novinara, otvorio je predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević. U pozdravnom govoru Spasojević je rekao da, pored pozitivnih pokazatelja poput smanjenja deficita i povećanja izvoza, ima i negativnih pojava, a to su, pre svega, smanjenje zaposlenosti – 200.000 nezaposlenih više nego u prethodnom periodu. Spasojević je ocenio i da novi postkrizni model može da bude dobar polazni materijal za preobražaj privrede