Kočović, prof. dr Jelena

Globalno tržište osiguranja važan je deo svetske ekonomije i na njegov razvoj utiču makroekonomski faktori, intenziviranje postojećih rizika i pojava no vih, promene regulative, globalizacija, liberalizacija itd. Pandemija koronavirusa (COVID-19), prirodne katastrofe ogromnih razmera, infl acija i geopolitički događaji, uticali su, u najvećoj meri, na pad ili usporavanje rasta globalne ekonomije i svet skog tržišta osiguranja. Došlo je do blagog pada globalne premije osiguranja u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu, a prema preliminarnim rezultatima, 2023. nastupio je blagi porast premije osiguranja u odnosu na 2022. godinu. Promene su se dogodile u ponudi usluga osiguranja, tražnji za njima i poslovanju osiguravača. Predmet rada je analiza pravaca razvoja svetskog tržišta osiguranja. Cilj rada je da se istakne stepen razvijenosti osiguranja u svetu i ukaže na spremnost svetskog tržišta osiguranja da se odupre negativnim pojavama i iskoristi savremene izazove za rast i poboljšanje performansi. Ključne reči: tržište osiguranja, životno osiguranje, neživotno osiguranje, pravci razvoja, COVID-19, prirodne katastrofe, infl acija, digitalizacija

Reosiguranje obezbeđuje zaštitu osiguravača od velikih i katastrofalnih šteta i ublažava fluktuacije agregatnog iznosa šteta, što doprinosi smanjenju rizika od njihove nesolventnosti. Međutim, transfer dela obaveze iz ugovora o osiguranju u pokriće reosiguravača ima svoju cenu, koja umanjuje profitabilnost osiguravača. Trenutni rast cena reosiguranja, koji je izazvan konstelacijom prirodnih, makroekonomskih i političkih šokova, jedan je od najvećih do sada zabeleženih. U takvim uslovima određivanje adekvatnog samopridržaja od krucijalnog je značaja za performanse osiguravača. U radu je predstavljen mogući pristup određivanju nivoa samopridržaja na osnovu prinosa i rizika. Pristup se zasniva na stohastičkim simulacijama raspodele verovatnoća agregatnog iznosa šteta na nivou portfelja osiguranja i efekata različitih programa reosiguranja na tu raspodelu, kako bi bio izabran onaj program pri kome se postiže maksimalan odnos između prinosa i rizika. Takvom programu reosiguranja odgovara nivo samopridržaja koji je optimalan za datog osiguravača. Ključne reči: reosiguranje, samopridržaj, kapital pod rizikom, prinos na kapital pod rizikom

Predmet rada su problemi obračuna riziko-margine kao elementa tehničkih rezervi osiguravača u regulatornom okviru Solventnost II. Usled nedostataka propisane metode troškova kapitala, u kombinaciji s niskim kamatnim stopama, riziko-margina je isuviše visoka i varijabilna, čime su pogođena prvenstveno društva koja se bave životnim osiguranjima. U radu se daju konkretne preporuke za prevazilaženje ili ublažavanje problema previsoke i kamatno osetljive riziko-margine. Preporučena rešenja uključuju kako modifikacije postojeće metode troškova kapitala tako i napuštanje ove metode i njenu zamenu drugim metodama za obračun riziko-margine. Ključne reči: riziko-margina, Solventnost II, stopa troškova kapitala, tehničke rezerve

Predmet rada su ispoljene razvojne tendencije tržišta osiguranja u Srbiji u poslednjoj deceniji. Uporedni prikaz kretanja vrednosti opštih i posebnih pokazatelja razvijenosti tržišta osiguranja na nivou Evropske unije, kao i u zemljama u regionu Hrvatskoj i Sloveniji, omogućuje pozicioniranje srpskog osiguravajućeg tržišta i identifi kaciju njegovih razvojnih problema. Početak perioda obuhvaćenog analizom obeležen je kreiranjem novog regulatornog okvira i merama koje je preduzeo nosilac funkcije nadzora osiguranja u svrhu stabilizacije delatnosti i kreiranja zdravih osnova za njen razvoj. U nastavku posmatranog perioda, dato tržište osiguranja obuhvaćeno je procesima privatizacije i liberalizacije, s ciljem da se poveća tržišna konkurencija, podigne kvalitet i obogati asortiman usluga osiguranja, te da se efi kasnije izvrši alokacija resursa osiguravajuće delatnosti. Istraživanje ima za cilj da identifi kuje efekte privatizacije osiguravajućih kuća, kao i stranih investicija, na srpsko tržište osiguranja i nacionalnu ekonomiju. Autori ističu da strani kapital na tržištu osiguranja nije a priori uspešniji od domaćeg kapitala, što opovrgava neoliberalno stanovište prema kome je prodaja domaćih kompanija jedini efi kasan model razvoja tržišta osiguranja zemalja u tranziciji. Razliku između osiguravajućih kuća ne treba praviti prema njihovoj vlasničkoj strukturi, već prema kvalitetu njihovog poslovanja i usluga koje pružaju.