Teorija
i praksa
u osiguranju

Bukvić, prof. dr Rajko

Rajko (Milan) Bukvić (Plandište, 1953). Magistar statističkih i doktor ekonomskih nauka,
redovni profesor univerziteta, naučni savetnik, počasni profesor univerziteta
(Knjaginjino, Rusija).
Osmogodišnju školu i gimnaziju završio u Vršcu. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta
u Beogradu diplomirao 1976, magistrirao 1986. i doktorirao 1997. godine.
Izabran 2000. u zvanje viši naučni saradnik, 2005. u zvanje naučni savetnik. Za
redovnog profesora univerziteta izabran 2005. godine.
Radio na visokoškolskim ustanovama, u naučnoistraživačkim organizacijama, u privredi
i u državnoj upravi. Pomoćnik direktora od 1997. i zamenik direktora Republičkog
zavoda za razvoj od 2001. godine. Vršilac dužnosti direktora Instituta za ekonomiku
poljoprivrede u Beogradu (2003–2005).
Po pozivu držao predavanja na Mordovskom državnom univerzitetu im. N. P. Ogarjova
iz Saranska, 2013; na Nižegorodskom državnom inženjersko-ekonomskom univerzitetu
u Knjaginjinu, Rusija, 2014, 2015. i 2016. U 2014. izabran za profesora na Uralskom
državnom šumsko-tehničkom univerzitetu u Jekaterinburgu. Od 25. aprila 2016. počasni
profesor Nižegorodskog državnog inženjersko-ekonomskog univerziteta u Knjaginjinu.
Učestvovao u izradi više od 100 naučnih i stručnih projekata, u većem broju instituta i
drugih naučnoistraživačkih organizacija. Radio na projektima Ministarstva nauke od
1988. do 2018. godine.

U radu na Srpskoj enciklopediji od 2006. član Stručne redakcije za trgovinu, turizam i
ugostiteljstvo, od 2020. urednik Stručne redakcije za ekonomiju. Stalni član saradnik
Matice srpske. Jedan od osnivača i član Društva za privrednu istoriju.

Član World Economics Association – WEA. U Odbor za ekonomske nauke SANU
izabran 2009. Učesnik više skupova u organizaciji SANU.

Glavni i odgovorni urednik časopisa Ekonomika preduzetništva (2002–2003), Mesečne
agroekonomske analize (2004), Zbornik Matice srpske za društvene nauke
(2017–2019). Član uredništva ili redaktorskog saveta više časopisa u zemlji i
inostranstvu (Ekonomika, The Environment, Интеграция образования, Российский
научный мир, Агроэкономика).

Dobio 2005. nagradu Ministarstva nauke za naučnoistraživačke rezultate. Godine 2012.
Memorijalnu medalju „300 лет Михаилу Васильевичу Ломоносову“. 2013. медаљу
„10 лет НГИЭИ“, 2015. медаљу „200 лет М.Ю. Лермонтову“.
Objavio (sam ili u koautorstvu) 37 knjiga, 148 radova u časopisima, 12 poglavlja u
knjigama, 99 radova u tematskim zbornicima i zbornicima s naučnih skupova, 29
enciklopedijskih odrednica, 100 radova u popularnim časopisima, nedeljnicima i na
internet sajtovima, i veći broj prikaza i osvrta. Bavi se i prevođenjem, s ruskog i
nemačkog jezika. Važnije knjige: Privredni razvoj Kosova i Metohije, Bg 1991;
Development and Crime. An Exploratory Study in Yugoslavia, Rome 1992; Osnove
programa i politike razvoja sela, poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije, Bg 1995;
Prostorni i etnički aspekti populacione politike (sinteza), Bg 1996; Antimonopolska
politika u SR Jugoslaviji, Bg 2002; Competition Policy in FR Yugoslavia, Bg 2002; Nova
antimonopolska politika: predlog rešenja, Bg 2003; New Competition Policy: A Policy
Paper, Bg 2003; Unapređenje korporativnog upravljanja, Bg 2003; Revitalizacija i
unapređenje proizvodnje cveća, Bg 2005; Principi i planiranje investicija, Bg 2009;
Tržište i konkurencija, Bg 2012; Стратегическое управление: исследование
внешней среды организаций, Дзержинск, 2013; Управление инновациями в
условиях системных преобразований в экономике предприятий, Н. Новгород,
2014.; Рынок: конкуренция и монополия, Княгинино, 2015; Экологическое
образование для устойчивого развития: традиции и инновации, Н. Новгород
2015; Korporativno upravljanje kao deo poslovne strategije kompanija, Bg 2017; Sto
godina poljoprivrede Srbije 1918–2018, Bg 2018; Ukrajinska kriza 2013–2019., Bg
2019; Europe and the Migrant Issue 2014–2021, Chisinau 2022.

DOI: 10.5937/TokOsig2402296B
ČLANCI 2/2024

OCENA STEPENA MONOPOLISANOSTI SEKTORA OSIGURANJA U SRBIJI U PERIODU 2011–2022.

Članak se bavi problemom određivanja stepena monopolisanosti u sektoru osiguranja Srbije (bez Kosova i Metohije) u razdoblјu 2011–2022. Osnov istraživanja bili su podaci o ukupnoj premiji osiguranja društava za osiguranje, na kojima je izvršen obračun koeficijenta tržišne koncentracije i Hiršman–Herfindalovog koefici- jenta, kao najpopularnijih i ujedno najčešće korišćenih mera koncentracije. Nјihove vrednosti pokazuju (relativno) visok nivo koncentracije, ali bez jasnih tendencija u njegovom kretanju, i s minimalnim padom u celosti. Na osnovu ekvivalentnog broja, kao recipročne (inverzne) vrednosti Hiršman–Herfindalovog koeficijenta, predložen je indeks ili racio granica monopolisanosti tržišta, koji pokazuje stepen u kome je dato tržište monopolisano. Nјegove vrednosti u posmatranom periodu kreću se od oko 75 do 60, s jasnom tendencijom opadanja, znatno intenzivnijim od minimalnog pada vrednosti koeficijenata koncentracije. To pokazuje da se na tržištu osiguranja u Srbiji u datom periodu smanjuje uticaj monopolskih (i oligopolskih) struktura i da ono postaje sve konkurentnije, uprkos smanjivanju broja društava za osiguranje u prvoj polovini posmatranog perioda i njihovom neizmenjenom broju od 2018. Klјučne reči: monopolisanost, koncentracija, konkurencija, osiguranje, Srbija, pokazatelјi, tržišni udeli, broj kompanija, ekvivalentni broj.

UDK:353.431:341.42:368(497.11):339.1:616.002.4:339.137.2:119:368.023.1
ČLANCI

KONCENTRACIJA U SEKTORU OSIGURANJA U SRBIJI: PROMENE U PERIODU 2011–2020. I NJIHOVA DEKOMPOZICIJA

U radu se analizira koncentracija u sektoru osiguranja i uticaj strukture tržišta (rasporeda tržišnih udela) i broja osiguravajućih društava na stepen koncentracije (i konkurencije) u sektoru osiguranja u Srbiji (bez Kosova i Metohije) u desetogodišnjem periodu od 2011. do 2020. godine. Kao osnov za analizu poslužio je obračun većeg broja odgovarajućih koefi cijenata koncentracije, na osnovu ukupne premije osigu- ranja, koji su pokazali relativno visok stepen koncentracije, ali bez jasne tendencije u njegovom kretanju. Razgraničenje uticaja navedenih faktora izvršeno je na osnovu dekompozicije indeksa Hana-Keja na dve komponente, u kojima fi gurišu navedeni faktori. Dekompozicijom je objašnjen najveći deo varijacija u stepenu koncentracije u svim posmatranim godinama (iznad 87,5% kao minimuma), a koje su prevashodno bile pod uticajem tržišne strukture (promena tržišnih udela) s kojom postoji pozitivna iako i umerena korelacija, ali ne i što se tiče broja osiguravajućih društava, s kojim su ostvarena divergentna i gotovo potpuno nekorelisana kretanja. Klјučne reči: koncentracija, konkurencija, osiguranje, Srbija, pokazatelјi, dekompozicija, tržišni udeli, broj kompanija. JEL C38, D43, G22, L11, L84

sr_RSSR