Lazarević, prof. dr Anđela

Savremeno poslovanje nameće potrebu da se organizaciono znanje kontinuirano unapređuje i uvećava, pa je potrebno uspostaviti formalne mehanizme i alat, koji bi ovaj proces olakšali i učinili efikasnim. Kako znanje ima odlučujuću ulogu u ostvarivanju postavljenih poslovnih ciljeva u osiguravajućim društvima, uspostavljanjem adekvatnog upravljanja znanjem može se uticati pozitivno na ljude, usluge, procese i celokupno organizaciono poslovanje. U ovom radu predstavljena je tendencija istraživanja uvođenja upravljanja znanjem u osiguravajuća društva u svetu, ali je ukazano i na značaj i mesto koje znanje treba da zauzima u osiguravajućim društvima, kako bi se bogatstvo podataka i informacija kojima ona raspolažu dalje pretvorilo u korisno znanje. Predstavljeni su osnovni procesi upravljanja znanjem: otkrivanje, sticanje, skladištenje, širenje i primena znanja, koji zajedno s odgovarajućim mehanizmima i tehnologijama upravljanja znanjem dovode do dugoročnog i sistemskog unapređenja poslovanja, sprečavaju gubitak organizacionog znanja i smanjuju vreme obavljanja posla. To su aktivnosti kod kojih je podrška, ali i aktivno angažovanje rukovodstva najvišeg nivoa organizacije neophodan preduslov za uspeh.

U radu je ukratko izložena evolucija koncepta kvaliteta, počev od inspekcije, preko kontrole kvaliteta, do sistema menadžmenta kvalitetom, sa akcentom na doprinos tzv. „gurua kvaliteta“, koji su doveli do toga da izvrsnost u oblasti kvaliteta postane neka vrsta standarda za uspešno obavljanje posla. Predstavljene su serije standarda menadžmenta kvalitetom i sistema menadžmenta kvalitetom, sa pripadajućim standardima u svojim aktuelnim verzijama i načini na koje se oni mogu primenjivati u kompanijama. Sistemi menadžmenta kvalitetom treba da se integrišu s ostalim sistemima menadžmenta te da budu predmet stalnog poboljšavanja, posredstvom koncepata definisanih samim standardima. Kompanija koja postavi kvalitet za jedan od svojih prioriteta na prvo mesto stavlja potrebe i zadovoljstvo svojih korisnika. U radu su date osnovne smernice za postizanje kvaliteta u kompaniji, kao i metode za merenje zadovoljstva korisnika.

Cilj ovog rada jeste da predstavi osnovne procese u osiguravajućim društvima koji su povezani sa procenom rizika od različitih opasnosti u vezi sa kritičnom infrastrukturom. Definisan je pojam kritične infrastrukture, onako kako ga prepoznaje domaća i evropska regulativa. Prikazana je uloga osiguravača, tačnije Sektora nadležnog za procenu i kontrolu rizika u zaštiti kritičnih infrastruktura. U ovom radu dati su i karakteristični delovi infrastrukture određenih osiguranika, koje su osiguravači identifikovali kao kritične, te se kao takvi razmatraju u okviru aktivnosti Sektora zaduženog za procenu i kontrolu rizika.