Sokić, dr Miro

Iako sektor osiguranja u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina beleži tendenciju rasta (kada su u pitanju osnovni parametri poput ukupne premije, tehničkih i garantnih rezervi, bilansne sume, kapitala) – značajna pažnja, kako u teoriji tako i u praksi, posvećuje se problematici analize finansijske stabilnosti društava za osiguranje zasnovane na kvantitativnim podacima. Naša zemlja sa strateškim opredeljenjem da bude integralni deo Evropske unije već sada mora poboljšavati performanse sektora osiguranja kako bi bila konkurentna u ovoj grani privrede u godinama koje dolaze. Imajući to u vidu, u ovom radu primenom CARMEL finansijskih pokazatelja sačinjenih po uzoru na metodologiju Međunarodnog monetarnog fonda, a po preporuci Narodne banke Srbije, analiziramo finansijsku stabilnost poslovanja osiguravajućih kuća u Repu- blici Srbiji u 2017. godini. CARMEL pokazatelji se ujedno afirmišu i kao efikasan alat za upravljanje rizicima u osiguranju otkrivajući koji set finansijskih indikatora ima negativnu tendenciju kretanja kako bi se u narednom periodu korektivnim merama uticalo na njih.

U savremenim uslovima privređivanja osiguravajuće kompanije predstavljaju veoma važan činilac razvoja finansijskog tržišta i sveukupnog ekonomskog i privrednog napretka zemlje. Ako  pretpostavimo da je ključno opredeljenje svakog osiguravajućeg društva povećanje konkurentnosti ponude usluga osiguranja, rast tržišnog učešća i ostvarenje profita, postavlja se pitanje kojim metodama ove neretko i suprotstavljene ciljeve na najefikasniji mogući način možemo ostvariti. Uz već tradicionalan pristup povećanju portfelja osiguranja, a samim tim i ukupnih sredstava osiguranja, osnovni uslov jačanja pozicioniranosti osiguravajuće kompanije na tržištu jeste valjano upravljanje svim rizicima s kojima se osiguravač susreće u svom poslovanju, a ne samo onim preuzetim od osiguranika. Upravo zato, predmet istraživanja ovog rada jeste skup rizika koji tangiraju opseg aktivnosti osiguravača. To su pre svega rizici osiguranja, rizici likvidnosti, rizici neispunjenja obaveza druge ugovorne strane, tržišni, operativni, pravni i drugi značajni rizici. Primena VaR modela kod merenja tržišnog rizika je najzastupljenija i u vremenu pred nama tek treba da pokaže svoju efikasnost i u primeni kod ostalih rizika.

Jedan od najznačajnijih uticaja na razvoj privrede osiguravajuće kuće ostvaruju kroz fi nansijsko-posredničku funkciju, odnosno kroz ulogu institucionalnih investitora na fi nansijskom tržištu. Putem osnovne delatnosti osiguravači prikupljaju obimna premijska sredstva. Izvor prikupljenih sredstava diktira i ročnost ulaganja. S obzirom na to da su obaveze kod neživotnih osiguranja manje predvidive, sredstva prikupljena po ovom osnovu uglavnom se plasiraju u kratkoročne plasmane. Sasvim je drugačija situacija kod premija životnog osiguranja, čiji plasman sredstava ima dugoročan karakter. Učešće premije životnog osiguranja u ukupnoj premiji na polju osiguranja u Republici Srbiji iz godine u godinu se povećava i nominalno i procentualno, i zaključno sa 31. decembrom 2014. godine iznosi respektabilnih šesnaest milijardi i deset miliona dinara ili 23 odsto, u odnosu na šest procenata od ukupne premije od pre desetak godina. U razvijenim zemljama Evropske unije taj procenat iznosi oko 60. Posledično, u narednom periodu se očekuje dalja ekspanzija rasta premije životnog osiguranja koja će stvoriti realnu bazu za još veću tražnju za fi nansijskim instrumentima. Time će se u godinama koje dolaze osiguravajuće kompanije afi rmisati kao veoma moćni institucionalni investitori, koji u perspektivi mogu da postanu jedan od glavnih zamajaca razvoja fi nansijskog tržišta i ekonomskog oporavka zemlje.