Petrović Tomić, dr Nataša

Nataša Petrović Tomić završila je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, sa prosečnom
ocenom 9,87, i proglašena za studenta generacije.
Poslediplomske studije upisala je 2003/04. na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Beogradu (Smer za privredno pravo). U periodu od 2003. do 2005. sarađivala je kao istraživač
pripravnik sa Institutom za uporedno pravo na osnovu stipendije Ministarstva nauke i zaštite
životne sredine za 200 mladih talenata za magistarske studije i njihovo uključivanje u
naučnoistraživačke projekte. Raspoređena je na naučnoistraživački projekat „Harmonizacija
jugoslovenskog prava sa privrednim pravom Evropske unije i standardima Saveta Evrope“. Od
2004. do 2005. godine bila je asistent-pripravnik na Pravnom fakultetu Univerziteta Union na
predmetima Katedre za građansko pravo.
Na mesto asistenta-pripravnika za naučnu oblast Poslovno pravo – predmet Pravo
osiguranja izabrana je 2005. godine. Držala je vežbe i iz Trgovinskog i Kompanijskog prava.
Obavljala je funkciju sekretara Katedre za Građansko pravo u periodu od 2005. do 2007.
godine; bila je sekretar specijalističkih studija za Notarsko pravo, kao i član više stručnih
komisija na Fakultetu. Jedan je od osnivača Udruženja naučnika i istraživača u oblasti pravnih
studija, čiji je osnovni cilj harmonizacija prava u regionu jugoistočne Evrope sa pravom EU i
opštim principima međunarodnog prava – HARMONIUS, i direktor Studija za potrošačko pravo
i pravo osiguranja pri Udruženju. Učestvovala je u radnom timu Privredne komore Srbije za
izradu Kodeksa poslovne etike.
Član je Upravnog odbora Udruženja pravnika u privredi Srbije, član redakcije časopisa
Pravo i privreda, uređuje rubriku Novosti iz sveta osiguranja u časopisu Pravo i privreda, član je
redakcije časopisa Harmonius, član je Redakcijskog odbora časopisa Tokovi osiguranja, član je
Uređivačkog odbora časopisa Harmonius. Bila je recenzent većeg broja naučnih radova, između
ostalih i za časopise: Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Pravo i privreda, Pravni život, Tokovi
osiguranja, Evropska revija za pravo osiguranja, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci,
Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Osijeku, Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici.

Predavala je na specijalističkim kursevima iz oblasti poslovnog prava u Komisiji za
hartije od vrednosti. Bavi se konsultantskim poslovima. Autor je brojnih članaka iz oblasti
trgovinskog prava, prava osiguranja, poslovne etike, kao i korporativnog upravljanja.
Učestvovala je na mnogim međunarodnim i domaćim konferencijama.
Dvadesetog decembra 2006. godine odbranila je sa odlikom magistarski rad pod
naslovom „Osiguranje robe u međunarodnom pomorskom prevozu“, koji je objavljen 2009.
godine.
Dobitnik je stipendije za doktorske studije na Max Planck Institut für ausländishes und
internationales Privatrecht u Hamburgu za period jul–avgust 2008. godine. Ponovo dobija
stipendiju za istraživački boravak na Max Planck Institutu u julu 2015. godine, kao i u julu 2018.
godine.
Sedmog februara 2011. godine sa odlikom je odbranila doktorsku disertaciju pod
nazivom „Osiguranje od odgovornosti direktora i članova upravnog odbora akcionarskog
društva“. Iste godine izabrana je za docentkinju za Poslovnopravnu naučnu oblast.
Od 2015. godine član je tima Privredne komore Srbije, koji pod okriljem Narodne banke
Srbije, sprovodi edukaciju posrednika i zastupnika u osiguranju. Od 2015. predaje Pravo
osiguranja na pripremnom kursu za polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja ovlašćenog
zastupnika u osiguranju i ovlašćenog posrednika u osiguranju u Privrednoj komori Srbije.
Takođe, učestvuje u izvođenju kontinuiranih obuka ovlašćenih posrednika u osiguranju i
ovlašćenih zastupnika u osiguranju i predaje teme koje je odobrila Narodna banka Srbije. Bila je
urednik Priručnika za sticanje zvanja ovlašćenog posrednika u osiguranju i ovlašćenog
zastupnika u osiguranju, koji je odobren od strane Narodne banke Srbije.
Školske 2017. godine imenovana je za člana komisije za polaganje ispita iz stranih jezika
radi upisa na doktorske studije (komisija za proveru znanja španskog i italijanskog jezika sa prof.
dr Bojanom Spaićem).
Bila je gostujući predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici od 2016. do 2018.
godine.

Prof. dr Nataša Petrović Tomić trenutno je uključena u naučnoistraživačke projekte
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i strateški projekat Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. Uključena je i u jedan međunarodni projekat. Naime, u toku
2019/2020. bila je konsultant na projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani
„Modernizacija zakonske ureditve zavarovalne pogodbe“, pod vođstvom profesora Mihe Juharta,
koji je rezultirao usvajanjem Nacrta zakona o ugovoru u osiguranju, kojim će se Republika
Slovenija svrstati u red evropskih država koje ugovoru o osiguranju pridaju zasluženi značaj u
zakonodavnom smislu.
Govori engleski, španski, nemački i francuski jezik, a služi se i stručnom literaturom na
slovenačkom jeziku.

DOI: 10.5937/TokOsig2401007P

ČLANCI 1/2024

DOPUNSKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE U FUNKCIJI DOPRINOSA RAZVOJU ODRŽIVOG SISTEMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U REPUBLICI SRBIJI

Zakon o zdravstvenom osiguranju uređuje tri vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja: paralelno, dopunsko i privatno zdravstveno osiguranje. U pitanju su vrlo perspektivne usluge osiguranja, od kojih je autorka izdvojila dopunsko zdravstveno osiguranje. Kakav je potencijal tog tipa pokrića? Koji su uslovi za njegov razvoj? Da li su u našem zakonodavstvu ispunjene institucionalne pretpostavke za stvaranje održivog sistema zdravstvene zaštite? Nakon analize odnosa dopunskog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, autorka izdvaja zdravstveno opismenjavanje građana, potencijalnih korisnika osiguranja kao faktor koji nadmašuje sve ostale u važećem regulatornom okviru. Promovisanjem dopunskog zdravstvenog osiguranja kao usluge koja se direktno nadovezuje na obavezno zdravstveno osiguranje i dopunjuje ga u delu troškova participacije šalje se poruka građanima da zdravstveni troškovni rizik u jednom delu usluga obavezne zdravstvene zaštite može da se prevali na osiguravače dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Autorka u zaključku dokazuje da se time podstiče uključivanje privatnih osiguravača u finansiranje troškova obavezne zdravstvene zaštite, čime se ostvaruje saradnja privatnog i državnog sektora radi održivog razvoja sistema zdravstvene zaštite. Ključne reči: Dobrovoljno zdravstveno osiguranje. – Dopunsko zdravstveno osiguranje. – Regulatorni okvir. – Perspektivne usluge osiguranj

UDK: 658.821:681.515 (094.4)(497.11) (430)+(44)+(4-672EEZ):368.072: 340.134:365.5

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

O POTREBI UNAPREĐENJA SRPSKOG REGULATORNOG OKVIRA OSIGURANJA USVAJANJEM ZAKONA O UGOVORU O OSIGURANJU

          Autorka nastoji da odgovori na pitanje da li ugovor o osiguranju treba urediti Prednacrtom građanskog zakonika Srbije. Sa osloncem na rezultat uporednopravne analize, autorka se zalaže za donošenje Zakona o ugovoru o osiguranju kao jednog od najbitnijih propisa u procesu harmonizacije srpskog prava sa pravom Evropske unije. Usvajanje posebnog sektorskog propisa opravdava nekoliko argumenata, od kojih autorka izdvaja masovni karakter ugovora o osiguranju, osobenosti po kojima se ugovor o osiguranju izdvaja od ostatka ugovornog prava, potrebu za usvajanjem podsticajnog regulatornog okvira za potrošače usluga osiguranja i dinamičnost materije. Takvo opredeljenje ne isključuje uređenje ugovora o osiguranju kodifikacijom građanskog prava. Autorka se upravo za to i zalaže, ali preporučuje da se zakonodavna tehnika i obim materije prilagode dvadeset prvom veku i prirodi ovog značajnog ugovora. Naime, Prednacrtom građanskog zakonika treba ostvariti dva cilja: postaviti temelj novog regulatornog okvira osiguranja u srpskom pravu i ojačati bedeme pravne zaštite slabije ugovorne strane. I sve to imperativnim i poluimperativnim normama, dok pitanja koja bi mogla biti uređena dispozitivnim normama treba ostaviti materiji posebnog ugovornog zakona o osiguranju. Norme Građanskog zakonika Srbije treba da budu opšte i sistemske, te kao takve nužan, ali ne i dovoljan regulator pravnog odnosa osiguranja u dvadeset prvom veku. One će biti dopunjene, razrađene i konkretizovane Zakonom o ugovoru o osiguranju. U zaključku autorka iznosi načelni predlog koja bi pitanja trebalo urediti tim sektorskim propisom.

UDK: 341.242.5: 368.023 :366.56(094.4):347.1.12(497.11)

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

NEPRAVIČNE KLAUZULE U OSIGURANJU I NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA SRBIJE

Autorka analizira odredbu Nacrta građanskog zakonika o nepravičnim klauzulama ugovora o osiguranju. Nakon objašnjenja pojma i značaja nepravičnih klauzula, autorka iznosi argumente u prilog opravdanosti ovog instituta u oblasti osiguranja. Najveći deo rada posvećen je analizi predmetne odredbe Nacrta. Autorka najpre ukazuje na terminološke nedostatke formulacije iz Nacrta, a zatim analizira član. Iako pozitivno ocenjuje pokušaj kreiranja regulative nepravičnih klauzula prilagođene ugovoru o osiguranju, autorka ukazuje na niz problemskih pitanja i neusaglašenosti s važećim propisom u oblasti zaštite potrošača. Po autorkinom mišljenju, ako se analizirani nedostaci ne otklone na predloženi način, efikasnost zaštite slabije strane ugovora o osiguranju biće dovedena u pitanje.

UDK: 3.076:366.6:368:369.013.5:34(430.1)

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

INFОRМISАNJЕ KORISNIKA USLUGА ОSIGURАNјА U NЕМАČKОМ PRАVU

Аutоrkа sе u radu bаvi аnаlizоm dužnоsti infоrmisаnjа u nеmаčkоm prаvu. Budući dа nеmаčki zаkоn о ugоvоru о оsigurаnju usvаја tzv. infоrmаciоnu pаrаdigmu zаštitе korisnika osiguravajućih uslugа, јеdnо оd klјučnih pitаnjа јеste kоје infоrmаciје trеbа pružiti korisniku prе i zа vrеmе vаžеnjа ugоvоrа о оsigurаnju. Оsim оdrеdbе Zаkоnа о ugоvоru о оsigurаnju, u radu se аnаlizirа i Urеdba о dužnоsti infоrmisаnjа, kојоm је prеcizirаnа sаdržinа pоmеnutе dužnоsti. Аutоrkа sе zаlаžе zа usvајаnjе sličnоg pristupа u srpskоm prаvu i usvајаnjе pоdzаkоnskоg аktа kојim bi bilа uvеdеnа tzv. listа s infоrmаciјаmа о usluzi оsigurаnjа te prеcizirаn krug i sаdržinа infоrmаciја kоје trеbа pružiti korisniku.

UDK: 347.56:347.96-055.2:368.042 (497.11)

ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

OSIGURANJE OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI ADVOKATA - SRPSKA VERZIJA NOVOG OBLIKA OBAVEZNOG OSIGURANJA -

Iako već odavno odomaćen u uporednom pravu, institut osiguranja od odgovornosti advokata tek od nedavno (od donošenja novog Zakona o advokaturi), čini deo našeg pozitivnog prava. Novi zakon reguliše osiguranje od odgovornosti advokata kao obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti i svrstava ga u odeljak o pravima i dužnostima advokata. Članak je posvećen kritičkoj analizi odredbe pomenutog zakona kojom se kod nas uvodi ovo vrlo značajno osiguranje. Budući da zakon samo određuje ko je dužan da kupi ovo osiguranje, ko je nadležan da odredi minimalne sume na koje se kupuje, kao i kakve su posledice neizvršenja pomenute dužnosti, autor iznosi mišljenje da je takva odredba prilično nedorađena i da može postati izvor problemskih situacija u praksi. Uvođenje nove vrste osiguranja, naročito ako je obavezno, zahteva da se što preciznije odrede i zakonski definišu elementi od kojih zavisi njegova primena u praksi. Stoga, autorka nastoji da otvori sva pitanja koja bi se mogla javiti kao sporna u primeni ove odredbe i uticati na diskreditaciju nove vrste osiguranja u očima kako advokata, tako i celokupne javnosti. Najveći deo rada posvećen je analizi pitanja koja se mogu javiti u praksi osiguranja od odgovornosti advokata: na kome je obaveza zaključenja ovog osiguranja i u kom momentu se mora ispuniti, ko su ugovorne strane i druga lica u ugovoru, ko su treća oštećena lica, pravilo direktne tužbe, kakva je forma ugovora, koliki je obim pokrića, ko su lica čija odgovornost može biti pokrivena ovim osiguranjem, šta predstavlja osigurani slučaj, na koju minimalnu sumu treba pribaviti ovo osiguranje, koje štete mogu biti isključene iz pokrića. Autorka zaključuje da je osiguranje od odgovornosti advokata od ključnog značaja za dalji razvoj advokature kod nas i za pružanje advokatskih usluga u skladu sa standardima Evropske unije.