Teorija
i praksa
u osiguranju

Ristić, dr Živorad

  • Email:

Dr Živorad Ristić rođen je u Kraljevu 1953. godine. Osnovnu i srednju
Mašinsku tehničku školu završio je u rodnom gradu. Diplomirao je 1983. na
Saobraćajnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Magistarsku tezu na temu
„Neiskorišćene mogućnosti osiguranja auto-odgovornosti u povećanju nivoa
bezbednosti saobraćaja“ odbranio je na Fakultetu za menadžment Univerziteta
„Braća Karić“ 2008. godine, a doktorsku na temu „Osiguranje od odgovornosti pri
prevozu opasnih materija i njegove implikacije na životnu sredinu“ na Beogradskoj
bankarskoj akademiji Univerziteta UNION u Beogradu 2013. godine. U zvanje
docenta izabran je 2015. godine na Univerzitetu „Megatrend“ u Beogradu.
Radno iskustvo sticao je u Kompaniji „Dunav osiguranje“ od 1984. godine na
poslovima procenitelja šteta na motornim vozilima i saobraćajno-tehničkog veštaka.
Od 1993. do 1997. bio je rukovodilac Službe za otkrivanje prevara u osiguranju, od
1997. do 1999. šef Službe za tehničku regulativu u Direkciji za osiguranje motornih
vozila „Dunava“. Na čelo te direkcije dolazi 1999. godine. Istovremeno je i direktor
preduzeća „Dunav ekspres“ (kasnije „Dunav auto“) koje posluje u okviru sistema
Kompanije „Dunav osiguranje“.
U „Evropa osiguranje“, na poziciju direktora Sektora za osiguranje motornih
vozila“, prelazi 2001. godine. U periodu od 2005. do 2009. bio je rukovodilac
Odeljenja za obradu obaveza po prijavljenim potraživanjima „Evropa osiguranja“ u
likvidaciji.
Od 2010. godine stručni je saradnik u Udruženju osiguravača Srbije.
Dr Živorad Ristić je stalni sudski veštak za oblast saobraćaja, te ovlašćeni
posrednik i ovlašćeni zastupnik u osiguranju. Položio je i stručni ispit za saobraćajnu
struku – drumski i gradski saobraćaj i transport.
Predavač je po pozivu na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Objavio je 90 radova, od čega 53 na domaćim i međunarodnim skupovima,
dve studije-projekta, 10 knjiga ‒ priručnika, 22 rada u stručnim časopisima i tri
monografije.

DOI: 10.5937/TokOsig2402442R
ČLANCI 2/2024

RANJIVI UČESNICI U SAOBRAĆAJU

S razvojem saobraćaja i povećanjem mobilnosti stanovnika, sve zemlje sveta suočavaju se s problemom ugroženosti u saobraćaju, odnosno saobraćajnim nezgodama u kojima strada veliki broj lica uz ogromne materijalne štete. Svi učesnici u saobraćaju izloženi su riziku. Imajući to na umu ili ne, mi stalno donosimo odluke u vezi s rizikom. Tako ulaskom u autobus ili automobil mi prihvatamo određeni rizik, pri prelasku ulice ili vožnji bicikla takođe smo izloženi riziku, a da o tome često i ne razmišljamo. Autor se u ovom radu posebno bavi najranjivijim učesnicima u saobraćaju i predlaže osnovne smernice za rešavanje tog problema i podizanje opšteg nivoa bezbednosti u saobraćaju. Ključne reči: saobraćaj, ranjivi učesnici u saobraćaju, saobraćajne nezgode, bezbednost.

UDK:339.9.012.421:368.025.18:368.861.82:368.023.32 (4-672EEZ) (497.11)(46)(44)(495)(497.2)(498)
ČLANCI

U SUSRET LIBERALIZACIJI PREMIJE OSIGURANJA OD AUTO-ODGOVORNOSTI U SRBIJI

Slobodno utvrđivanje tarifa osiguranja od auto-odgovornosti (AO) dovodi do toga da se premija utvrđuje individualno, prema stepenu rizičnosti osiguranika, odnosno ponašanja u prethodnom periodu. Koristeći iskustva zemalja u okruženju, koje su uvele sistem liberalizacije premije osiguranja od auto-odgovornosti, uz prethodnu kvalitetnu pripremu, Srbija bi mogla da uspostavi liberalizaciju premije osiguranja od auto-odgovornosti, što u značajnoj meri može doprineti unapređenju tržišta osiguranja. Ovo takođe može uticati na ponašanje vozača, čime bi se nivo bezbednosti saobraćaja podigao, a posledice i štete nastale u saobraćajnim nezgodama smanjile. Ključne reči: osiguranje od auto-odgovornosti, osiguranje od auto-odgovornosti u Srbiji, liberalizacija tarifa premija

UDK: 161.111:368.025.18 :303.6: 368.025.1: 368.025.61:368.8
ČLANCI, RASPRAVE, ANALIZE, PRIKAZI

Diferenciranje premija kao preduslov za zaštitu od premijske nestabilnosti i negativne selekcije rizika

U članku se razmatraju preduslovi za utvrđivanje tarife premije i posledice koje mogu nastati u slučaju odsustva diferenciranja premijskih stopa prema faktorima rizika.

sr_RSSR