Papović, dipl. filol. Bojana

Onlajn konferencija Četvrti srpski dani osiguranja u organizaciji Udruženja osiguravača Srbije (UOS), održana 26. novembra pod simboličnim nazivom „Prijatelji kako ste“, okupila je ugledne predstavnike osiguravajućih i reosiguravajućih društava, udruženja osiguravača i drugih finansijskih institucija iz Srbije, regiona i Evropske unije. Moderator Konferencije Zoran Ćirić iz UOS-a, obraćajući se učesnicima, istakao je da su se na tim skupovima prethodnih godina razmatrale teme o Solventnosti II, Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja IFRS 17, Direktivi o plasmanu osiguranja (Insurance Distribution Directive – IDD), Opštoj uredbi o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), katastrofalnim štetama i drugim aktuelnostima. Danas, u uslovima pandemije koronavirusa, interesujemo se za zdravlje učesnika, kako obavljaju radne procese, kako se trenutna situacija odrazila na tržišta osiguranja, i, konačno, želimo da pokažemo kako se u izmenjenim okolnostima brinemo za osiguranike i pošaljemo poruku da je sektor osiguranja stabilan, pouzdan i potreban partner i oslonac, istakao je Ćirić.

Ove godine očekuje se intenzivnije korišćenje moćnih 5G pametnih tehničkih uređaja, koji će u pouzdanosti, inovativnosti i brzini prenosa podataka prevazići 4G mrežu, te omogućiti brže preuzimanje i jednostavnije digitalne usluge. Iako je osiguravajuće pokriće na tom polju počelo da se primenjuje uz brojne zakrpe i uz ograničenu dostupnost, sve tehnologije pete generacije prilagodiće internet stvari njegovim korisnicima, te se očekuje da se i osiguravajuće kuće usredsrede na rizike i mogućnosti koje on nudi. Ukoliko 5G mreža zaista olakša i ubrza prikupljanje veće količine podataka, najviše će se promeniti oblast osiguranja motornih vozila. Brzina protoka, sve gušće povezivanje i međusobna komunikacija autonomnih automobila, kao i njihov „razgovor“ sa putnom infrastrukturom i pešacima, otvoriće brojne mogućnosti za prikupljanje podataka o stanju automobila, navikama vozača, težini i učestalosti nesrećnih slučajeva od samog automobila, sve to čak i unapred. Uz veću Ove godine očekuje se intenzivnije korišćenje moćnih 5G pametnih tehničkih uređaja, koji će u pouzdanosti, inovativnosti i brzini prenosa podataka prevazići 4G mrežu, te omogućiti brže preuzimanje i jednostavnije digitalne usluge. Iako je osiguravajuće pokriće na tom polju počelo da se primenjuje uz brojne zakrpe i uz ograničenu dostupnost, sve tehnologije pete generacije prilagodiće internet stvari njegovim korisnicima, te se očekuje da se i osiguravajuće kuće usredsrede na rizike i mogućnosti koje on nudi. Ukoliko 5G mreža zaista olakša i ubrza prikupljanje veće količine podataka, najviše će se promeniti oblast osiguranja motornih vozila. Brzina protoka, sve gušće povezivanje i međusobna komunikacija autonomnih automobila, kao i njihov „razgovor“ sa putnom infrastrukturom i pešacima, otvoriće brojne mogućnosti za prikupljanje podataka o stanju automobila, navikama vozača, težini i učestalosti nesrećnih slučajeva od samog automobila, sve to čak i unapred.

Usvajanjem Zakona o ravnopravnosti, osiguravajućim kućama zabranjeno je da pri utvrđivanju premije za osiguranika sa invaliditetom uzimaju u obzir faktore koji na rizik ne utiču neposredno. S druge strane, osiguravajuća delatnost nastoji da pomogne osobama s invaliditetom, udruženo s raznim programima poput Motability plana. Ipak, prema navodima dobrotvornih fondacija i voditeljima kampanja, da bi se osobama s invaliditetom olakšao pristup osiguravajućem pokriću, koje im je inače teško dostupno, potrebno je još više truda. Prema nekim istraživanjima, jedan od četiri invalida smatra da plaća veći iznos premije, odnosno da mu je pokriće uskraćeno. Takve osobe često imaju osećaj da osiguravajuće kuće ne uzimaju u obzir olakšavajuće faktore i pozitivne promene, na primer to da se nečije zdravstveno stanje popravilo ili da je stavljeno pod kontrolu.

Ljudi koji žele da osiguraju svoju nepokretnost nisu uvek u mogućnosti da pruže odgovore na tehnička pitanja u vezi s njom. Štaviše, određena pitanja zbunjuju klijente – ne zna svako u kom je periodu sagrađena njegova kuća, niti da li u okruženju od 400 m postoji reka. U novijem vremenu, osiguravači se oslanjaju na digitalne tehnologije kako bi rehabilitovali postupak prijave u osiguranje, koji je za većinu osiguranika komplikovan i frustrirajući, imajući u vidu da je za pojedine vrste osiguranja domaćinstva potrebno odgovoriti na čak 50-70 pitanja. Istraživanja u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuju da 85 odsto osiguranika želi manji broj pitanja, a 16 odsto ne želi da unosi iste podatke pri svakoj novoj prijavi ili obnovi. Ključni deo rešenja jeste obogaćenje baze podataka o postojećim osiguranicima korišćenjem pouzdanih i dostupnih eksternih izvora (engl. data enrichment), jer se odgovori na mnoga pitanja koja interesuju osiguravače već nalaze u javno dostupnim informacijama.

Veštačka inteligencija (VI) mogla bi imati neočekivane posledice i pokrenuti zanimljiva pitanja kada je reč o osiguranju od odgovornosti, te verovatno promeniti prirodu odštetnih zahteva. Robot „Jia Jia“ sa ljudskim likom, koji su konstruisali naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Kini, započeo je novu deceniju robota s veštačkom inteligencijom koji mogu obavljati jednostavne poslove u restoranima, staračkim domovina, vrtićima, bolnicama i domaćinstvima. Ali ako robot sa sposobnošću mašinskog učenja promeni svoje ponašanje i prouzrokuje štetu, ko je za to odgovoran? Budući da je to potrebno razjasniti, Gornji dom engleskog parlamenta odredio je komisiju za veštačku inteligenciju, koja je zatražila od komisije za zakone da revidira to pitanje, tvrdeći da je od ključnog značaja da se dobiju informacije o tome od delatnosti osiguranja i delatnosti tehnološkog razvoja.

U veku instagram obrva i „daklip“ selfi ja, delatnost lepote cveta. Dok većina posetilaca solarijuma, kozmetičkih i frizerskih salona želi da se ulepša, ima i onih što u ovim tretmanima vide šansu da se naglo obogate preko lažnih odštetnih zahteva upućenih osiguravajućim društvima. Osiguravači malih i srednjih preduzeća, na sopstvenu štetu i rizik, ignorišu tu rastuću tendenciju zloupotreba osiguravajućeg pokrića za usluge kozmetičkih i frizerskih salona. Naravno, kada postoji nemar u obavljanju tih tretmana, potrebno je da se žrtvi naknadi šteta. Ali nisu svi odštetni zahtevi  osnovani. S druge strane, tamo gde problem zaista postoji, postoji rizik da uzrok problema nije tačno naveden. Na primer, često se dešava da oštećenik okrivi salon za opekotine na koži glave od izbeljivanja kose kod kuće. Procentualno, nakon sprovedene istrage, 42 odsto sumnjivih odštetnih zahteva ispostave se kao lažni. Proveru tih zahteva u velikoj meri otežavaju privremeni saloni bez stalnog mesta poslovanja, koji se oglašavaju na internetu. Nakon zatvaranja takvih salona, teško je pronaći bivše zaposlene.