Jovanović, prof. dr Slobodan

Uporednopravna i normativna analiza odredbi Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine (dalje u tekstu: SGZ) o ugovoru o osiguranju predstavlja predmet pažnje u ovom radu. Budući da se radi o srpskoj pravnoj tradiciji nastaloj u godinama obnove srpske državnosti i borbi za konačno oslobođenje od otomanske vlasti, SGZ nije mogao da odražava dostignuća domaće pravne teorije i sudske prakse. Njegovom sastavljaču, Jovanu Hadžiću, s obzirom na njegovo pravničko obrazovanje i pozitiv- no pravo u tadašnjoj Vojvodini, uzor za regulisanje ugovora o osiguranju izvesno je mogao biti samo Austrijski građanski zakonik (dalje u tekstu AGZ). Takav ishod je bio uslovljen i zbog nepostojanja prethodnih propisa ili poslovnih običaja koji su se primenjivali na ugovor o osiguranju. Zbog toga u radu upoređujemo zakonske odredbe oba zakonika samo u onim delovima i odredbama koje su relevantne za ugovor o osiguranju. U radu se analiziraju pravila pojedinih aleatornih ugovora SGZ, a naročito osiguranja, regulisanje i predmet ugovora o osiguranju, forma i zaključivanje ugovora o osiguranju. Obaveze čuvanja i spasavanja imovine po SGZ analizirane su posebno imajući u vidu da su one mogle shodno da se primenjuju u plovidbenom osiguranju. Ključne reči: Srpski građanski zakonik, Austrijski građanski zakonik, ugovor na sreću, osiguranje, rizici

U ovom radu prvo se ukratko razmatra pravna priroda i pravni okvir ugovora o kreditu i izdavanju kreditne kartice, njegovi određeni obavezni elementi i odnos tog ugovora i ugovora o osiguranju korisnika kreditne kartice, a zatim pojedini aspekti karakteristični za kreditnu karticu, njen privredni značaj i raširenost. U drugom delu rada razmatra se razvrstavanje ove usluge neživotnog osiguranja, priroda i obim opasnosti od koje se pruža osiguravajuće pokriće. Ukazuje se na akcesornu prirodu ugovora o osiguranju u odnosu na ugovor o izdavanju kreditne kartice. Osiguranje korisnika kreditne kartice autor deli na osiguranje u korist izdavaoca kreditne kartice i osiguranje u korist korisnika kreditne kartice, a zatim analizira specifičnosti osiguranja za slučaj nezaposlenosti i u slučaju nezgode osiguranika. Autor zaključuje da se osiguranje korisnika kreditnih kartica sprovodi isključivo metodom „imenovanih rizika“, da u domaćim uslovima osiguranja postoje nedostaci u pogledu definisanja pokrivenih i isključenih rizika, kao i da na inostranom tržištu postoje okolnosti za koje se na domaćem tržištu ne pruža pokriće. Ključne reči: kredit, kreditna kartica, osiguranje, rizici, uslovi osiguranja, kovid 19

Iako je trebalo da niske kamatne stope, posle svetske finansijske krize, proizvedu pozitivne efekte na privrednu aktivnost, takva politika ima i određene mane koje štetno utiču na finansijski sistem. U ovom radu autor razmatra osiguranja života u kojima je ugovoreno učešće osiguranika u dobiti osiguravača, ugovornu zaštitu osiguravača od nepovoljnog kretanja kamatnih stopa, mogućnost raskida ili izmene ugovora o osi- guranju života zbog promenjenih okolnosti na osnovu zakonskih odredaba i stavova pravne teorije, a jednim delom i aspekte pravne prirode ugovora o osiguranju života. Autor zaključuje da ugovor o osiguranju života ima karakteristike koje ga svrstavaju u dvostrane ugovore, ali i da zbog načina na koji funkcioniše ne ispunjava uslove da bude teretan (reč je o pravnoj, a ne ekonomsko-finansijskoj karakteristici ugovora o osiguranju života), da su za primenu instituta promenjenih okolnosti na ugovor o osiguranju života glavna prepreka njegova aleatorna pravna priroda i opšta načela ugovornog prava koja ne uvažavaju ekonomske efekte specifičnog načina funkcionisanja te vrste osiguranja, kao i da će institucionalni okvir, nenaklonost pravne teorije i sudske prakse primeni instituta promenjenih okolnosti na ugovor o osiguranju života zbog negativnih kamatnih stopa i dalje opterećivati osiguravače. Ključne reči: kamatna stopa, osiguranje života, učešće u dobiti, promenjene okolnosti

U ovom radu autor analizira uticaj pandemije kovida 19 na unutrašnje i spoljne aspekte organizacije osiguravača, a pogotovo na uslove osiguranja. U uvodom delu daju se opšte napomene o uticaju pandemija na društvo i privredu i opredeljuje se predmet rada. U drugom delu autor istražuje način na koji su osiguravači reagovali na nove uslove rada i ponašanje u odnosu na sopstvenu organizaciju i u odnosu na javnost i osiguranike, kao i određeni razvoj na makroekonomskom i političkom nivou u vezi s pokrivanjem gubitaka zbog kovida 19. Autor zaključuje da je bilo opravdano određeno kašnjenje u donošenju izmena i dopuna liste zaraznih bolesti, da osnovna karakteristika proširenja pokrića za kovid 19 domaćih osiguravača nije nadoknada troškova lečenja, već isplata dnevne nadoknade i pružanje informacija i određenih usluga. Takođe, autor zaključuje da upotrebljene formulacije radi isključenja rizika od zaraznih bolesti mogu stvoriti određene nedoumice u pogledu toga da li se neki štetni događaj može smatrati i osiguranim u zavisnosti od okolnosti i trenutka njegovog nastanka i odredaba pozitivnih propisa. Ključne reči: pandemija, kovid 19, zarazna bolest, osiguravajuće pokriće, uslovi osiguranja

Pravni položaj javnog beležnika i vrste usluga koje pruža presudno utiču na kompleksnost njegove odgovornosti, koja proizlazi iz obavljanja zakonom propisanih poslova. Radnje na zaštiti i ostvarivanju javnog i privatnog interesa za naknadu predstavljaju rizik iz kojeg može nastati profesionalna odgovornost javnog beležnika, koja se poistovećuje s osiguranjem od grešaka i propusta. To dovodi do višestrukih vrsta odgovornosti: građanske, disciplinske, prekršajne i krivične. U ovom radu autor istražuje interes države, stranaka i javnih beležnika u vezi s obavljanjem javnobeležničke službe u meri koja je relevantna za ovaj rad, pravni osnov i način sprovođenja osiguranja od profesionalne odgovornosti javnih beležnika, određivanje limita pokrića i neke specifične isključene rizike i specifičnosti nastanka osiguranog slučaja u osiguranju od profesionalne odgovornosti uvidom u uporednopravna rešenja javnobeležničkog prava, te naposletku stavove domaće i strane pravne teorije. Ključne reči: javni beležnik, profesionalna odgovornost, osiguranje, interes, štete

Da bismo shvatili nastanak i razvoj saradnje Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Kompanije „Dunav osiguranje“, neophodno je čitaoce ukratko upoznati s poreklom institucije strukovnog udruženja za pravo osiguranja. Delatnost osiguranja je od svog nastanka uvek bila veran pratilac važnih društvenih aktivnosti i čuvar ekonomskih vrednosti pojedinačne i društvene imovine. Različite društvene okolnosti opredeljuju smer razvoja privrednih delatnosti i trgovinskih usluga, pa ni osiguranje u tom smislu nije izuzetak. S nastankom i razvojem akcionarskih društava za osiguranje, tržište je pratilo privredni i opšti društveni razvoj širenjem ponude osiguravajućih usluga.

Iako je trebalo da Zakon o obligacionim odnosima svojim načelima i odredbama otkloni svaku sumnju u izvesnost u pravima i obavezama ugovornih strana u pravnim poslovima koji su njime regulisani, s nekim ugovorima to se nije desilo u potpunosti. To se naročito odnosi na ugovore o pružanju privrednih usluga skladištenja i špedicije u vezi s obavezom osiguranja i pitanja tumačenja i značenja izraza „uobičajeni rizici“. U ovom radu autor analizira izraz „uobičajeni rizici“ prema pozitivnim propisima, odabranim domaćim i stranim izvorima autonomnog prava u oblasti špedicije i stavovima pravne teorije, iznoseći određen broj predloga za unapređenje teksta odredaba Zakona o obligacionim odnosima i Radnog teksta Građanskog zakonika Republike Srbije u vezi sa sadržinom obaveze skladištara i špeditera da zaključe osiguranje kada ugovorom o pružanju usluga skladištenja i otpreme nisu određeni rizici koji treba da budu obuhvaćeni osiguranjem.

Prelaskom sa analogne na digitalne informatičke tehnologije došlo je do povećanja elektronsko-komunikacionih mogućnosti, pogotovo posle postepene, a kasnije sve raširenije primene interneta, i to od dana njegovog uvođenja. S druge strane, posedovanje prenosnih elektronskih uređaja postala je jedna od osnovnih potreba za sve one što žele sebi da omoguće komfor i koriste prednosti novih tehnologija u svakodnevnom životu i radu. Sve veći broj vlasnika prenosnih elektronskih uređaja, znatna cena i svojstvo prenosivosti takvih uređaja, zbog čega postoji povećana opasnost od njihovog gubitka ili oštećenja, predstavljali su glavne razloge za nastanak potražnje za njihovim osiguranjem. U ovom radu autor posvećuje pažnju predmetu osiguranja i osiguranim rizicima, osiguravajućem pokriću i isključenim rizicima te nekim od obaveza osiguranika karakterističnih u ovoj vrsti osiguranja. Obrada teme rada izvršena je uvidom u domaću i stranu literaturu koja je bila dostupna autoru, kao i analizom određenog broja uslova osiguranja domaćih i britanskih osiguravača.

Digitalizacija najvažnijih podataka u svim oblastima društva ima ubrzan trend još od početka 21. veka, dok se u oblasti osiguranja o njenoj proširenoj primeni u svetu intenzivnije razmišlja tek u poslednjih nekoliko godina. To je bilo vreme kada je internet počeo da se koristi kao novo sredstvo za prodaju osiguranja učlanjivanjem u neformalne zajednice rizika koje pokrivaju štete na uzajamnoj osnovi. U ovom radu autor razmatra sadržaj, uticaj i ciljeve koji se ostvaruju primenom informatičkih tehnologija i digitalizacije informacija, a zatim analizira način korišćenja interneta za sprovođenje neformalnog uzajamnog osiguranja.

Posebno se razmatraju pravni okvir za sprovođenje uzajamnog neformalnog osiguranja preko interneta, pravni položaj ugovarača i obaveze posrednika neformalnog uzajamnog osiguranja u vezi sa zaštitom ličnih podataka. Autor je koristio izvore iz medija, direktive EU i propise Republike Srbije, kao i opšte uslove poslovanja dva strana društva za posredovanje u pružanju usluga zaključenja neformalnog uzajamnog osiguranja.

Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. U toj zajednici ostvaruju se ličnopravna (promena imena supružnika, državljanstvo, vođenje zajedničkog života, obaveza uzajamnog pomaganja i poštovanja, vođenja domaćinstva i određivanje mesta stanovanja) i imovinskopravna dejstva (izdržavanje, sticanje imovine tokom braka, upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom, odgovornost za obaveze itd.). U ovom članku autor analizira osiguranje od imovinskopravnih posledica razvoda braka jer se u njemu stiču nova imovinska prava koja postaju deo zajedničke imovine ili posebne imovine supružnika stečene tokom trajanja braka besteretnim sticanjem i na druge načine. U radu se razmatra uticaj razvoda braka na postojeće polise osiguranja i obavezu osiguranja, te na njegove karakteristike analizom prava odabranih saveznih američkih država i nemačkog prava i uslovā osiguranja. Autor zaključuje da su učestalost razvoda brakova i slaba kultura zaključivanja bračnih ugovora velika šansa društava za osiguranje u Srbiji da osmisle uslove osiguranja posledica razvoda braka i ponude ih potencijalnim osiguranicima.