Filipović, mr Nikola

  • Email:

Nikola Filipović saradnik je u Advokatskoj kancelariji Živković-Samardžić.
Osnovne i master studije (trgovinskopravni modul) završio je na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Beogradu, a doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Gracu, na Katedri za kompanijsko i međunarodno privredno pravo.
Radio je kao asistent na Beogradskoj poslovnoj školi, na Pravnom fakultetu Univerziteta
u Gracu i usavršavao se kao istraživač na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Sauthemptonu u Velikoj Britaniji.
Obavljao je funkciju Sekretara Udruženja za pravo osiguranja Srbije. Aktivan je član tog
udruženja kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.
Specijalizovao se za pitanja iz oblasti prava osiguranja i prava konkurencije, a predmet
njegovog naučnoistraživačkog rada u oblasti osiguranja su pravila tržišnog ponašanja.


UDK:383.71:347.951:341.219(4)046:338.266:341.176(4):366.54:616.036.21:651.57:004.778.3
INOSTRANO OSIGURANJE

PRESUDA EVROPSKOG SUDA PRAVDE U PREDMETU „CONTENT SERVICES“ LTD V „BUNDESARBEITSKAMMER“

Presuda Evropskog suda pravde u predmetu C-49/11, „Content Services“ Ltd v „Bundesarbeitskammer“ odnosi se na pitanje predugovornog informisanja prilikom zaključenja ugovora na daljinu, u konkretnom slučaju putem interneta odnosno veb-sajta. U širem smislu, presuda se odnosi i na pitanje koncepta „trajnog nosača podataka“, to jest na to pod kojim se uslovima smatra da je ugovorna strana u potrošačkom ugovoru koja ima obavezu dostavljanja predugovornih informacija svoju obavezu i izvršila.

UDK:061.7:347.952:341.645.1:347.599:338.266(4-672 EEZ)368.04:368.861.82: 368.025.81:(469)
INOSTRANO OSIGURANJE

PRESUDA EVROPSKOG SUDA PRAVDE U PREDMETU FUNDO DE GARANTIA AUTOMÓVEL V ALINA ANTÓNIA DESTAPADO PÃO MOLE JULIANA, CRISTIANA MICAELA CAETANO JULIANA

Presuda Evropskog suda pravde (ESP) od 4. 9. 2018. godine u predmetu: C-80/17, Fundo de Garantia Automóvel v Alina Antónia Destapado Pão Mole Juliana, Cristiana Micaela Caetano Juliana odnosi se na pitanje obaveze osiguranja motornog vozila, koje vlasnik ne namerava više da upotrebljava i koje je parkirano na privatnom posedu, odnosno na pravo garantnog fonda da se regresira od vlasnika vozila koji je propustio da vozilo osigura usled toga što više nije imao nameru da ga koristi. Pred sudom se, slično kao i u predmetima Vnuk, Andrade i Torreiro, suštinski našlo pitanje granica široko postavljenih definicije iz Direktiva EU, odnosno to šta se smatra „namenom“ vozila za kopneni saobraćaj, te da li pojam „namene“ iz definicije vozila treba tumačiti prema subjektivnim ili objektivnim kriterijumima. Kao dodatno pitanje postavilo se pitanje prava na regres garantnog fonda prema licu koje ima obavezu osiguranja vozila, ali u građansko-pravnom smislu nije odgovorno za nezgodu odnosno štetu.

UDK:342.537.4:659.122:338.123.6.336.322.4
ČLANCI

OSVRT NA DVA PITANJA U VEZI SA INVESTICIONIM USLUGAMA OSIGURANJA

Predmet ovog članka su investicione usluge osiguranja, tačnije dva ključna (pravna) pitanja koja se mogu postaviti u vezi s ovom vrstom osiguranja. Prvo pitanje je o pravnoj prirodi takvih osiguranja koja su rešena u praksi Evropskog suda pravde, dok je drugo pitanje o regulatornim zahtevima što se odnose na distribuciju ovakvih usluga u zavisnosti od njihove pravne forme i kvalifikacije. Drugo pitanje utoliko je važnije što je upravo razlika u regulatornim zahtevima bila jedan od glavnih podsticaja i razloga za sveobuhvatnu reformu pravila tržišnog ponašanja u oblasti osiguranja i usvajanje Direktive 2016/97(EU) o distribuciji osiguranja. Ključne reči: investicione usluge osiguranja, direktiva o distribuciji osiguranja, osiguranje života

UDK:347.961.2:341.645.2:338.266:368.623.5:368.023:336.445:658.818.2:347.991(485)
INOSTRANO OSIGURANJE 3/2019

PRESUDA EVROPSKOG SUDA PRAVDE OD 31. 5. 2018. U PREDMETU C-542/16 LÄNSFÖRSÄKRINGAR SAK FÖRSÄKRINGSAKTIEBOLAG V DÖDSBOET EFTER INGVAR MATTSSON AND LÄNSFÖRSÄKRINGAR SAK FÖRSÄKRINGSAKTIEBOLAG

Odluka Evropskog suda pravde koja je predmet ovog prikaza odnosi se na pojam posredovanja u osiguranju, odnosno na domašaj primene dve Direktive koje regulišu obaveze savetovanja prilikom zaključenja ugovora o osiguranju povezanog s investicionim fondom. U pitanju su Direktiva 2002/92 o posredovanju u osiguranju i Direktiva 2004/39 o tržištima finansijskih instrumenata. Najzanimljivije pitanje bilo je da li se na savetovanje prilikom prodaje polisa osiguranja s investicionim elementima primenjuje pravni režim saveta predviđen za osiguranje ili onaj za investicione proizvode? Postupak je pokrenut time što je Vrhovni sud Švedske uputio zahtev za prethodnu odluku u pogledu tumačenja Direktive 2002/92 o posredovanju u osiguranju, a povodom dva odvojena spora koja su se u tom trenutku našla pred Vrhovnim sudom Švedske: Strobel i dr./Länsförsäkringar odnosno Länsförsäkringar/ Dödsboet efter Ingvar Mattsson.

sr_RSSR