Petrović, dr Miloš

U tom smislu, Evropska unija je prikazivana kao zaštitna mreža za svoje članice u okviru pogoršanih odnosa s Rusijom, zbog uloge te zemlje u izazivanju i dinamici krize u Ukrajini (i izvan nje). Pored toga, predmet analize je i izmenjena percepcija u vezi s politikom proširenja Evropske unije, odnosno način na koji se ta politika sagledava kao sredstvo za unapređenje evropskih bezbednosnih i drugih političkih interesa. Nakon kratkog osvrta na geopolitičku prirodu rizika od rata u Ukrajini, autor analizira izjave državnih zvaničnika SR Nemačke, pokušavajući da ih razjasni kroz teorijske pristupe u domenu međunarodnih odnosa, s jedne strane (npr. konstruktivizam, liberalni međuvladin pristup, realizam), kao i kroz tehničko-kon- ceptualna određenja pojma „osiguranje“ i s tim povezane elemente, s druge strane. Ključne reči: polisa, Nemačka, Evropska unija, članstvo, rat, sigurnost, Rusija

Ovo istraživanje usredsređeno je na analizu međunarodnih posledica otežanog i onemogućenog izvoza polјoprivrednih proizvoda iz Ukrajine usled ratnih događaja u toj zemlјi, kao i drugih rizika koji se povezuju s njima. Uprkos postojanju međunarodnih akata kojima se nastoje barem delimično otkloniti neizvesnosti u pogledu perspektiva izvoza žita i drugih kultura (poput Istanbulske inicijative pod pokrovitelјstvom Ujedinjenih nacija), izvoz ukrajinskih žitarica značajno je opao u odnosu na 2021. godinu. Spomenuti problem u ovom članku analizira se iz perspektive rizika koji se povezuju s ratnim stanjem, uklјučujući i manjak interesovanja brojnih osiguravača da u takvim okolnostima razmatraju poslovanje u obezbeđivanju izvoza. S tim u vezi, istražuje se nekoliko fenomena, poput problema visokih premija u kontekstu rata i političkih rizika od nemira i gladi, koji se već javljaju u različitim delovima sveta. Smatra se da problem otežanog ili onemogućenog izvoza ukrajinskih žitarica predstavlјa klasičan geopolitički rizik. Imajući to u vidu, u kontekstu nastavka kopnenog, vazdušnog i pomorskog rata u Ukrajini, restriktivnih mera spram Rusije i značajne međunarodne dimenzije sukoba, kao i nemogućnosti vlada da garantuju bezbednost izvoza, deluje da će poslovanje osiguravača u pogledu osiguranja izvoza ukrajinskih žitarica nastaviti da bude opterećeno višestrukim izazovima. Klјučne reči: ratni rizik, geopolitika, rat u Ukrajini, izvoz žitarica, Ujedinjene nacije, Evropska unija.

U poslednjem kvartalu 2021. godine usvojena je Strategija razvoja tržišta kapitala za period 2021–2026, kao i propratni akcioni plan, koji se tiče perioda od 2021. do 2023. godine. U ovom tekstu biće ukratko prikazani pojedini elementi tog strateškog akta, s fokusom na oblast osiguravajuće delatnosti. Tržište kapitala od velikog je značaja za ekonomski napredak zemlјe i predstavlјa jedan od prioriteta integrativnih projekata u Evropi. Već dosta godina, a naročito tokom protekle decenije, Evropska unija nastoji da stvori jedinstveno tržište kapitala koje bi počivalo na neometanoj mobilnosti kapitala – kako štednje tako i investicija. Smatra se da bi uklanjanje preostalih prepreka u tom pravcu u značajnoj meri doprinelo ne samo koheziji tržišta već i iskorišćavanju potencijala za ubrzavanje razvoja u pojedinim segmentima.

Početkom juna 2022. godine, institucije Evropske unije usvojile su šesti paket sankcija prema Rusiji u kontekstu njenih vojnih aktivnosti u Ukrajini koje su otpočele tri meseca ranije. U pravnom smislu, Uredbom 2022/879 menja se sadržaj i proširuje opseg primene ranijeg akta (Uredbe 833/2014 o merama ograničenja s obzirom na delovanja Rusije kojima se destabilizuje stanje u Ukrajini). Restriktivnim merama Evropska unija nastoji da umanji i našteti sposobnostima ruskih institucija da nastave fi nansirati i sprovoditi ratne aktivnosti u susednoj zemlji. Radi se o fi nansijski vrlo obuhvatnom paketu sankcija koji predviđa embargo na uvoz ruske nafte pomorskim putem (što predstavlja čak dve trećine ukupnog uvoza u Evropsku uniju), kao i sankcije spram velikih ruskih banaka i emitera. Šesti paket se ne odnosi na dopremanje nafte kopnenim putem, tj. putem naftovoda, i predviđa privremene izuzetke od pune primene mera za kopnene članice poput Slovačke, Mađarske i Češke, koje imaju visok stepen zavisnosti od ruskih energenata, a Hrvatskoj i Bugarskoj takođe su dozvoljena privremena odstupanja u pojedinim domenima.

Od usvajanja Direktive 2011/24/EU Evropskog parlamenta i Saveta o primeni prava pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj nezi protekla je jedna decenija. Izazovi koji su proistekli iz usvajanja te direktive donekle prevazilaze uobičajene napore u aspektima transponovanja u nacionalna zakonodavstva i implementacija odredbi, budući da je u međuvremenu nastupila i pandemija koja je značajno poremetila ne samo mobilnost kao takvu već i ostvarivanje prava na zdravstvenu pomoć, pogotovo s obzirom na vrlo veliko opterećenje zdravstvenih ustanova svugde u Evropi. Međutim, ne treba prenebregnuti da se radi o društveno relevantnom aktu koji je omogućio viši stepen kohezije na evropskom nivou u pogledu ostvarivanja prava na medicinsku pomoć. Direktiva sadrži dvadeset tri člana, a njen sadržaj u ovom će tekstu biti uopšteno predstavljen.

U skladu sa članom 13. Ugovora o Evropskoj uniji, osnovni zadatak Ekonomskog i socijalnog komiteta (skraćeno: EKOSOK) jeste da pruža savetodavnu pomoć Evropskom parlamentu, Savetu i Komisiji. Radi se o ustanovi koja predstavlja interese ekonomskih i socijalnih organizacija iz različitih zemalja Evropske unije, čije je konsultovanje od strane gorenavedenih ustanova obavezno u domenima koji se direktno tiču njenih kompetencija; pored toga, EKOSOK može i autonomno da objavljuje svoje stručne stavove prema različitim aspektima, a prosečno ukupno izdaje oko 180 mišljenja svake godine. Ekonomski i socijalni komitet sastavljen je od 329 delegata iz dvadeset sedam država članica Evropske unije, koji su grupisani u tri celine – radnici, poslodavci i ostali. U mišljenju koje je artikulisano tokom 567. plenarne sednice 23. i 24. februara 2022. godine, Ekonomski i socijalni komitet pozdravio je predlog Komisije da se u pravnom smislu unapredi sadržaj direktive Solventnost II, pri čemu se podvlači želja civilnog društva da se osigura šira fi nansijska stabilnost i podržavaju zahtevi za osiguranje kapitala i otpornosti na rizike u osiguravajućoj delatnosti.

Imajući u vidu pojačano uključivanje domena političkih rizika u različite propise i strategije, autor nastoji da bliže pojasni različite manifestacije te vrste rizika u oblastima poput osiguravajuće delatnosti. Autor navodi da aspekt političkih rizika postaje sve relevantniji faktor pri razmatranju investicionih ulaganja, pogotovo u zemljama u razvoju. Rad sadrži pojmovno određenje političkih rizika, njihove osnovnе akterе i činiоcе, osvrt na situacije iz osiguravajuće delatnosti, kao i prikaz Fičove metodologijе analize rizika. Zaključci rada podržavaju stanovište da osiguranje od političkih rizika treba tumačiti prvenstveno kao pomoćno sredstvo u prevazilaženju državnih i društvenih kriza, a ne kao krajnju instancu za nadoknadu svega onoga što je možda pre posledica manjka državnih odnosno institucionalnih kapaciteta. Ključne reči: politički rizik, zemlje u razvoju, osiguravajuće pokriće, kriza, demokratske institucije, EU.

U septembru 2021. godine Evropska komisija predložila je set izmena akata u oblasti osiguranja koji se odnose na Direktivu 2009/138/EZ, poznatiju pod nazivom „Solventnost II“. Direktiva predstavlja „zlatni standard“ u delatnosti osiguranja, koji prevazilazi granice Evropske unije. Predlog njenih izmena usledio je nakon jednogodišnjeg perioda konsultacije sa ekspertskim telom u domenu evropskog osiguranja – EIOPA (European Insurance and Occupational Pensions Authority), na čije je preporuke uticala i eskalacija aktuelne pandemijske krize, koja je ozbiljno poremetila makroekonomske i tržišne uslove poslovanja. U ovom tekstu biće ukratko predočeni mogući ishodi usvajanja tih predloga.

Uredbom Evropske komisije 2021/1256 iz aprila 2021. godine izmenjeni su određeni aspekti Uredbe 2015/35 u pogledu uključivanja rizika održivosti u upravljanje društvima za osiguranje i reosiguranje. Izmenjena uredba objavljena je u zvaničnom glasniku Evropske unije početkom avgusta 2021. godine, stupila je na snagu istog meseca, a predviđeno je da se počne primenjivati u avgustu 2022. godine. Izmene su donesene imajući u vidu važeće akte poput Direktive 2009/138/ EZ Evropskog parlamenta i Saveta iz 2009. o osnivanju i obavljanju osiguravajuće i reosiguravajuće delatnosti (Solventnost II), Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine, kao i „Evropske zelene agende“ (COM(2019) 640 final), na osnovu koje se reguliše kretanje ka „klimatski neutralnoj“ Uniji (tj. neutralnom uticaju EU po emitovanje štetnih gasova) do sredine veka. Izmene sadrže bliža određenja pojmova i aspekata koji se odnose na aspekt održivost.

Evropska komisija je ove godine predložila da se ustanovi okvir za izdavanje i prihvatanje sertifikata o vakcinisanju u sklopu posebnog elektronskog „zelenog sertifikata“, kao krovnog aspekta dokumentacije za prekogranično kretanje u kontekstu pandemije (pored potvrda o preležanoj virusnoj infekciji, negativnog rezultata testa i sl). Sloboda kretanja pojedinaca predstavlja ne samo jednu od osnovnih sloboda za građane Evropske unije već i aspekt na kome počiva niz privrednih grana, uključujući i domen osiguravajuće delatnosti, te osmišljavanje mehanizama za olakšavanje mobilnosti u kontekstu pandemije predstavlja vrlo značajnu stavku. Uspostavljanjem takvog sistema Evropska unija nastoji da pojednostavi realizaciju mogućnosti, to jest prava na mobilnost evropskih državljana, kako onih koji su već vakcinisani i koji to nameravaju da učine, tako i onih drugih koji iz različitih razloga to nisu u mogućnosti (npr. deca ili rizične zdravstvene kategorije). Artikulisanje tog akta u duhu je člana 21 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, koji se tiče ostvarivanja slobode kretanja i uloge institucija EU u olakšavanju realizacije tih prava. U nastavku će biti ukratko predstavljene odredbe gorenavedene uredbe.

U ovom tekstu biće prikazan članak autorke Beatris Dupoj, objavljen u Asošijeted Presu, koji se bavi proverom činjenica u domenu opsega životnog osiguranja u slučaju smrtnog ishoda nakon primanja vakcine protiv kovida 19. Članak predstavlja deo šireg projekta koji Asošijeted Pres sprovodi i u saradnji sa Fejsbukom, u okviru borbe protiv infodemije – bujice lažnih ili nedovoljno proverenih informacija koje kruže medijskim i drugim etrom od početka pandemije. Autorka testira hipotezu da u slučaju smrtnog ishoda nakon vakcinisanja cepivom protiv novog koronavirusa osiguravajuće kuće neće uvažavati zahteve za naknadu usled eksperimentalne prirode vakcina. Odgovor do kojeg autorka dolazi je negativan: sudeći po Američkom savetu životnih osiguranja, politika i pristup u domenu životnog osiguranja nisu doživeli izmene u slučaju aktuelne pandemije, te dobijanje vakcine neće predstavljati osnov za odbijanje osiguravajućih zahteva u slučaju smrti. Tekst je ograničen na analizu situacije zaključno sa sredinom marta 2021. u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je nadležna agencija odobrila upotrebu tri cepiva (Pfizer-BioNTech, Moderna i Jannsen), nakon sprovođenja kliničke studije na hiljadama dobrovoljaca.

Nakon privremenog odlaganja zbog nesaglasnosti mađarske i poljske vlade, kao i neophodnosti usaglašavanja različitih nivoa vlasti i njihovih procedura, u drugoj polovini decembra 2020. godine usvojen je budžet Evropske unije za period 2021–2027. Pored budžeta, u visini od preko jednog biliona evra (1.074 milijarde), državama članicama na raspolaganju su i dodatna sredstva za oporavak u visini od 750 milijardi evra, koja su usmerena na suzbijanje posledica pandemije kovida 19 i na razvoj prioritetnih oblasti (poput zelene ekonomije, digitalizacije itd). Radi se o najvećem stimulativnom paketu usvojenom na nivou Evropske unije u njenoj istoriji. Usvajanju je prethodio novembarski politički dogovor između Evropskog parlamenta, država članica Unije, Saveta Evropske unije i Evropske komisije.

Od prvog kvartala 2020. godine različiti nivoi vlasti u svim delovima sveta, uključujući i Srbiju, nastoje da upotrebom restriktivnih i drugih mera utiču na obuzdavanje širenja pandemije kovida 19 i ublažavanje njenih štetnih posledica, što je ishodovalo na različite načine. Premda se radi o događaju koji predstavlja presedan te je na osnovu toga nezahvalno praviti prognoze, druga godina odvijanja pandemije, pored aktuelnih, već govori u prilog i nekih srednjeročnih, pa možda i dugoročnijih privrednih posledica (oporavak turističkog sektora, avio-industrije, pa i nekih segmenata osiguravajuće delatnosti nije izgledan u narednim godinama). U okviru ovog rada, pored ostalog, analizira se i uticaj pandemijskih okolnosti na aspekt usluge „osiguranje na putu“ u Republici Srbiji u 2020. godini. U ovom istraživanju služimo se kvalitativnim i kvantitativnim podacima na području više naučnih disciplina, uz korišćenje različitih tipova izvora, od elektronskih baza podataka, preko državnih i međunarodnih dokumenata i pravnih akata, do naučnih, stručnih i drugih članaka, imajući u vidu visoku aktuelnost teme. Zaključak rada je da je tok pandemije kovida 19, pored poremećaja u ekonomskom i društvenom pogledu, doprineo i izbijanju novih transnacionalnih izazova koji se manifestuju i u političkim i moralnim aspektima vezanim za proces imunizacije stanovništva protiv virusa, koji se odvija nejednako u različitim zemljama. Takođe, početak procesa imunizacije stanovništva predstavlja prvi odlučujući korak u pravcu suzbijanja pandemije i njenih štetnih uticaja po stanovništvo i privredu. Ključne reči: uticaj pandemije na osiguranje, međunarodni odnosi, Evropska unija, zaštita od kovida 19, vakcinacija protiv koronavirusa, šteta od kovida 19, zdravstveni rizici.

Unutrašnje tržište Evropske unije, kao i privilegije evropskih državljana, proističu iz takozvane „četiri slobode“ koje se odnose na neometano kretanje radnika, robe, kapitala i usluga unutar teritorije te nadnacionalne zajednice. Budući da je pandemija kovida 19 značajno poremetila, pa čak i onemogućila potpuno uživanje tih privilegija, pogotovo onih što se odnose na mobilnost građana, institucije Evropske unije mesecima su radile na razvijanju procedura kako bi ojačale zajednički okvirni pristup slobodi kretanja, s jedne strane, imajući u vidu epidemiološku situaciju, s druge strane. Kao rezultat takvih nastojanja u oktobru 2020. godine usvojene su i preporuke Saveta Evrope o koordinisanom pristupu ograničavanju slobode kretanja kao odgovoru na pandemiju kovida 19, čije će odredbe biti analizirane dalje u tekstu. Premda se radi o pravno neobavezujućem aktu, njegovim usaglašavanjem Evropska unija demonstrirala je zajedničko stajalište spram tog izazova, s tim da je državama članicama, u čijim je nadležnostima donošenje epidemioloških mera, ostavljeno da samostalno urede taj aspekt u skladu sa svojom internom procenom.

Naporedo sa zatvaranjem većeg dela evropskog kontinenta u martu 2020. godine usled rastućeg broja zaraženih kovidom 19, evropske institucije organizovale su seriju sastanaka kako bi utvrdile način da pomognu privredama da zadrže određeni nivo funkcionisanja u kontekstu rigoroznih ograničenja kretanja. Mere usvojene na evropskom nivou omogućile su veći obim državne pomoći finansijskom sektoru, uključujući davanje pozajmica i poreskih olakšica, garancije za banke i druga preduzeća, kao i kratkoročno kreditno osiguranje koje se odnosi na izvoz, koji je posustao na globalnom nivou. I pored podrške koja je u mnogo čemu bila blagovremena, obim restriktivnih mera bio je takav da je u drugom kvartalu zabeležen gotovo nezapamćen pad privredne aktivnosti za mirnodopske uslove, koji se u mnogim razvijenim evropskim zemljama meri i dvocifrenim brojevima.

U ovom radu biće analizirano nekoliko primera prevara u domenu osiguranja života i osiguranja od nesrećnog slučaja (nezgode). Slučajevi koji su predmet članka prema ozbiljnosti počinjenog krivičnog dela mogu se svrstati u red „tvrdih prevara“, a prema tipu izvora u „eksterne“ prevare. Tok i epilog tih sudskih procesa pokazuje značaj što bliže koordinacije pravosudnih, policijskih i osiguravajućih ustanova, kao i sve zastupljeniji međunarodni predznak u prevarama u osiguranju, koji zahteva i jačanje prekogranične interinstitucionalne saradnje. Takođe, naročito zapaženu ulogu u razotkrivanju lažnih zahteva u osiguravajućoj delatnosti imaju i veštaci iz sve većeg broja disciplina, od medicine, preko mašinstva, do tehnoloških nauka. Njihove ekspertize mogu odlučujuće doprineti rasvetljavanju okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Primeri prikazani u ovom članku ilustruju da bliža saradnja između svih spomenutih aktera i upotreba naprednih metoda i tehnologija predstavljaju nezamenljiv alat u valjanoj i efikasnijoj borbi protiv prevara u domenu osiguranja. Ključne reči: prevare u osiguranju, lažni odštetni zahtev, osiguranje života, međunarodna saradnja

Pandemija koronavirusa (ili možda njen prvi talas) u trenutku sastavljanja ovog prikaza na evropskom kontinentu postepeno jenjava, nakon što je samo u toku marta i aprila 2020. godine odnela desetine hiljada života, mahom u zapadnoj Evropi. Nakon preseljenja epicentra pandemije preko Atlantskog okeana, izgleda da se talas povlači ka južnoj polulopti, gde jesenji meseci postepeno zahlađuju i izazivaju novu zabrinutost u pogledu snage virusa (o kojem se i nakon polugodišnje cirkulacije nedovoljno zna). Nakon stavljanja u karantin čitave pokrajine Hubei (gde se nalazi Vuhan, koji se smatra „nultom tačkom“ koronavirusa), usledilo je i zatvaranje pokrajina u Evropi, pa potom i čitavih zemalja, što se potom proširilo i na čitav svet; u jednom trenutku polovina ljudske vrste bila je u karantinu, u nastojanju da se širenje virusa uspori ili zaustavi. To je bilo barem donekle uspešno, u zavisnosti od regiona i strogosti mera. Mere predostrožnosti podrazumevale su i znatno ograničavanje i prilagođavanje ekonomskih aktivnosti, dok su pojedine grane, poput avio-industrije, saobraćaja i turizma, doživele gubitke koji predstavljaju presedan. Velike gubitke zabeležila je i delatnost osiguranja.

U ovom radu biće analizirana povezanost manifestovanja klimatskih promena i potrebe za razvojem različitih aspekata osiguranja. Da su klimatske promene nešto što je već oblast interesovanja, pa i delovanja osiguravajuće delatnosti, svedoči niz mera koje su različiti osiguravači i stručnjaci preduzeli u nastojanju da svoje poslovanje prilagode novim okolnostima. Budući da se radi o globalnom izazovu, autor rada smatra da je važno da što širi krug fi nansijskih i drugih aktera konstatuje postojanje rizika od rastuće nepredvidljivosti i prepozna ga kao jednu od retkih pravilnosti sa kojom treba računati u izmenjenom klimatskom kontekstu. Rad upućuje na to da je potrebno sadejstvo međunarodnih aktera, država i privrednih subjekata kako bi se stvorio okvir koji je pripremljeniji za klimatski drugačije prilike i koji ohrabruje i podstiče i pojedince da na odgovarajući način doprinesu i zaštite sebe, imovinu i okruženje od posledica ovog globalno prisutnog fenomena

Nakon više godina komunikacije s akterima poput Međunarodne automobilske federacije i drugih zainteresovanih organizacija, prošle godine Evropska komisija objavila je predloge amandmana na Direktivu o motornim vozilima (2009/103/EC). Predložene izmene imaju za cilj da ojačaju evropske standarde u tom domenu te da unaprede prava osiguranika, kao i žrtava saobraćajnih nezgoda, uključujući i one čiji osiguravači nisu u stanju da pruže kompenzaciju odnosno da naknade štetu. Pored toga, na evropske institucije apelovano je i da uzmu u obzir posebnu prirodu motosporta, pri čemu je izraženo nezadovoljstvo što se i u novom predlogu Komisije, po mišljenju navedenih strukovnih predstavnika, nedovoljno prepoznaju interesi te discipline, koja se stavlja u nezavidan položaj u odnosu na osiguravače, koji se naročito oprezno odnose prema rizicima u moto-sportu.

U okviru mukotrpnog procesa povlačenja iz Evropske unije, Ujedinjeno Kraljevstvo je u prethodnim godinama moralo da se izjasni i obaveže u pogledu više prioritetnih pitanja u nastojanju da izbegne nezamislivo – stvaranje „tvrde granice“ na problematičnom irskom ostrvu. Kao rezultat dugogodišnjeg usklađivanja s komunitarnim odredbama, protok ljudi, dobara i usluga između Republike Irske i kraljevskog entiteta Severna Irska do sada je neometano tekao, što je pozitivno uticalo i na poslovično prisutne političke tenzije u ostrvskom delu kontinenta; nije bilo fizičkih, carinskih ni zakonskih prepreka, dodatnog nadzora niti zadržavanja koja bi ometala saradnju dve strane. Sloboda kretanja tako je doprinela i prevazilaženju mentalne barijere koja je decenijama delila zemlje s različitim viđenjima prošlosti  i omogućila im da se bliže fokusiraju na ono što ih spaja. Ipak, kako je mart 2019. godine kao predviđeni datum povlačenja Londona iz Unije već na vidiku, sve su glasnije bojazni da bi moglo doći do velikih promena i poremećaja u dosadašnjem režimu razmene između dve strane, što nikome ne bi bilo od koristi, a ponajmanje stanovnicima Severne Irske.

U poslednjem globalnom izveštaju Multilateralne agencije za investicione garancije (MIGA) – tela Svetske banke koje promoviše direktne strane investicije i sprovodi analize nekomercijalnih izazova – naročita pažnja posvećena je istraživanju sve naglašenije potrebe za osiguranjem u domenu političkog rizika na srednjoročnom i dugoročnom nivou, pre svega kod zemalja u razvoju. Izveštaj, koji je poslednji put objavljen 2013. godine, nastojao je da prepozna osnovne izazove s kojima se međunarodni investitori susreću prilikom razmatranja ulaganja (naročito u zemljama u razvoju), pri čemu je u prvi plan izbila zabrinutost zbog kršenja ugovora o saradnji i pravno-institucionalnih rizika.

Uporedo s pripremama za stvaranje jedinstvenog tržišta Evropske unije, u naporima da se evropskim radnicima omogući da što efikasnije iskoriste pogodnosti takvog tržišta, kao važan deo svog mandata predsednika Evropske komisije Žak Delor prepoznao je da je neophodno uključivanje sindikata zapadnoevropskih zemalja u kreiranje propisa na području radničkih prava. Okvirna  direktiva 89/391 usvojena je s namerom uvođenja mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu. Pomenuta direktiva odnosi se na zaposlene i u privatnom i u javnom sektoru, s izuzetkom zaposlenih na posebnim aktivnostima u okviru javne službe, poput oružanih snaga, policije ili određenih službi za zaštitu građana.

Delatnost osiguranja u Ukrajini odlikuje se izuzetno niskim nivoom premije i nedovoljnom zastupljenošću kako u stanovništvu tako i u svakodnevnom poslovanju. Veći deo protekle decenije  ukrajinska ekonomija provela je u recesiji, što je najpre posledica globalne finansijske krize, a potom i rezultat političkih nestabilnosti. Navedeni uzroci, uz hroničan problem korupcije i pravnu nesigurnost, u prethodnim godinama doprineli su odlivu inostranog kapitala iz osiguranja i povlačenju inostranih kompanija sa tržišta, dok je tendencija u ogromnoj većini zemalja ovog dela sveta obrnuta. Članak nastoji da prepozna osnovne tokove, uslove i razvojne perspektive ukrajinskog tržišta osiguranja i da doprinese njegovom boljem pozicioniranju na svetskom tržištu.

U poslednjem kvartalu 2017. godine Radnoj grupi za proširenje Evropske unije iz Beograda je poslat predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 9 u pregovorima koje se odnosi na finansijske  usluge. Pored verovatnog otvaranja nekoliko drugih poglavlja za koje je do isteka 2017. godine već poslat nacrt pregovaračkih pozicija, otvaranje Poglavlja 9, koje se može očekivati u prvoj polovini 2018. godine, predstavljalo bi važnu poruku, s obzirom na to da su finansijske usluge veoma važan element evropskog tržišta. U okviru Poglavlja 9 u delatnosti osiguranja i penzijskih fondova  regulišu se obaveze usvajanja normi kojima se uređuje davanje saglasnosti  za rad, poslovanje i nadzor  osiguravača životnog i neživotnog osiguranja, uključujući i reorganizaciju osiguravača koji imaju podružnice u više zemalja EU. Takođe, dodatni akti uređuju neživotno osiguranje u domenima saosiguranja, putnog osiguranja i osiguranja kredita. Tekovine se odnose i na standarde za nadziranje grupa osiguravača, regulatorni okvir u domenu reosiguranja kako bi se uklonile barijere u poslovanju, npr. obaveza zalaganja imovine reosiguravača; takođe, bliže su propisane i norme za godišnje finansijsko izveštavanje osiguravača.

Počev od pada Gvozdene zavese, zemlje Višegradske grupe ili zemlje „Višegradske četvorke (V4)“ – Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska – prošle su kroz sveobuhvatne ekonomske, društvene i političke promene. Proces preobražaja započet 1990. godine, koji se sastojao u prelasku s komandne ekonomije na tržišnu privredu, potvrđen je ali i nastavljen ulaskom tih država u Evropsku uniju 2004. godine, da bi 2008. počeli da se osećaju i efekti svetske finansijske krize. Usledila je kriza evra uz otežano širenje evrozone, kojoj se od zemalja V4 priključila samo Slovačka, i to na početku krize, 2009. godine.

Analiza nekoliko evropskih stručnjaka grupacije „Ernst & Young“ pokazuje da se evropski osiguravači u 2017. godini nalaze na prekretnici, naročito usled spoljnih izazova, finansijske krhkosti i pojačane konkurencije, čemu doprinose i varijabilni prihodi i tržišna potražnja. S druge strane, analiza pokazuje da osiguravači dobijaju priliku da izvuku korist od tehnoloških inovacija i izmenjenim preferencijama osiguranika, kako bi mogli da obezbede dalji razvoj poslovanja. Nasuprot promenama u domenu politike, ekonomije i regulative, evropski osiguravači moraće ponovo da ispitaju svoje strategije, usluge i poslovne modele kako bi izdržali trku na tržištu koje se brzo razvija. U tom smislu, 2017. autori posmatraju kao godinu za planiranje usmereno ka izmenjenom tržištu koje bi moglo da nastupi do 2020. godine.

Na iznenađenje velikog broja svetskih stručnjaka, medija, ali i državnika, 52 odsto građana Velike Britanije koji su se odazvali referendumu 23. juna 2016. godine odlučilo je da njihova država odustane od višedecenijskog članstva u Evropskoj uniji, iako je sama podrška Bregzitu bila daleko od zanemarljive na nacionalnom nivou (od 53,4 posto u Engleskoj, 52,5 odsto u Velsu, 44,2 odsto u Severnoj Irskoj do svega 38 procenata u Škotskoj).2 Prvi efekat izjašnjavanja odmah se osetio na berzama, gde je snažno opala vrednost akcija u domenu osiguranja.3 Londonska berza zabeležila je pad vrednosti deonica od preko 15 odsto (Legal&General, Standard Life), „Axa“ i „Generali“ u kontinentalnoj Evropi takođe su osetili jak pad, a čak i američki osiguravači poput „MetLife“ i „Prudential Financial“ pogođeni su padom vrednosti akcija od sedam procenata.

Direktiva 2007/60/EZ o proceni i upravljanju rizicima od poplava (kolokvijalno poznata i kao Floods Directive tj. Direktiva o poplavama) od država članica Evropske unije zahteva da procene u kojoj su meri svi vodotokovi (poput reka, morskih i okeanskih obala itd.) pod rizikom od poplava, da mapiraju odnosno projektuju domete poplava, kao i rizike po imovinu i stanovnike u pogođenim oblastima, te da preduzmu odgovarajuće i koordinisane mere za smanjenje tih rizika.2 Pored ostalog, Direktiva predviđa jasnija prava javnosti da pristupi informacijama o rizicima od poplava i upozna se s odgovarajućim merama u cilju jačanja uticaja na proces planiranja.3 Pored navedenih obaveza koje proističu iz njihovog članstva u EU, članice Unije obavezuju se i na koordinaciju u praktičnom upravljanju rizicima od poplava sa svim zemljama u relevantnom međunarodnom rečnom basenu, što uključuje i zemlje nečlanice poput Srbije, uz obavezu da u solidarnom duhu ne preduzimaju mere koje mogu da uvećaju rizike od poplava u susednim zemljama.4 Takođe, prilikom primene navedene direktive države članice Evropske unije uzimaće u obzir i dugoročne trendove poput procesa klimatskih promena i praksi radi održive upotrebe zemljišta.

Delatnost osiguranja na globalnom nivou vredna je gotovo pet biliona dolara, a osiguravajuće kuće su pod rizikom da ulaskom novih aktera izgube svoj deo ovog dragocenog tržišta. To se može objasniti time što su ti „privilegovani igrači“ (legacy players) oduvek bili sporiji u modernizovanju u poređenju s kompanijama iz drugih grana finansijske delatnosti.

Evropsko nadzorno telo za osiguranje i strukovno penzijsko osiguranje (EIOPA) 2014. godine objavilo je Izveštaj o primeni presude Test Achats u nacionalnim zakonodavstvima. Izveštaj je zabeležio napredak u sprovođenju presude Evropskog suda pravde C-236/09 (Presuda Test-Achats ) iz 2011. godine, koja je imala značajne posledice u pogledu cene osiguranja prema polu.             2 Presudom TestAchats potvrđena su prava na jednak tretman muškaraca i žena u pristupu i nabavci dobara i usluga, zbog čega je obuhvaćenim institucijama, poput osiguravača, dat rok do 21. decembra 2012. godine da prestanu sa drugačijom praksom i usklade svoje aktivnosti i pravila. Zapravo, navedenom presudom upotreba pola kao faktora rizika kod osiguravajućih društava proglašena je nepoželjnom, a u skladu sa odlukom Evropskog suda pravde, nakon 21. decembra 2012. godine, osiguravači više nisu smeli da koriste faktore vezane za polnu pripadnost radi izračunavanja pojedinačnih iznosa premija ili beneficija.

Bez obzira na to da li se radi o rešavanju šteta ili isplati odštete, kada se klijent i osiguravač spore, potrošač neće morati da ide pravo pred sudiju. Iz perspektive potrošača, osiguravačeva naknada je ponekad premala, a klijent je ponekad nezadovoljan i uslugom. Kako sudije ne bi morale da presuđuju u skupim procesima u svim sličnim situacijama, uspostavljen je ombudsman za osiguranje – telo za arbitražu kojem se potrošači mogu žaliti besplatno. Najvažnija pitanja i odgovori na tu temu slede.

Ko naknađuje štetu u slučaju da je nenamerno izazove tražilac azila u Nemačkoj? Liberali predlažu da grad Kaarst sklopi ugovore o osiguranju od odgovornosti, čije bi troškove izbegla lica trebalo da snose samostalno.

Usvajanjem Direktive 2002/87 težilo se pojačanju nadzora nad fi nansijskim konglomeratima – velikim fi nansijskim grupacijama (bankarskim i osiguravajućim grupama itd), aktivnim u različitim fi nansijskim sektorima, često i na prekograničnom nivou.2 Glavni cilj Direktive jeste doprinos uvećanju fi nansijske stabilnosti i zaštite potrošača. Direktiva je stupila na snagu 2003. godine, a države članice su imale rok do 2004. godine da je transponuju u nacionalna zakonodavstva.

Kako bi bankarska unija bila kredibilna, u razmatranje se mora uzeti evropska dimenzija bezbednosti štednje. Podrška vladinim obveznicama koju pružaju banke mora biti ograničena. Evropska komisija prošlog novembra predstavila je svoje predloge za evropsko osiguranje depozita. Zvaničnici se nadaju da će uspeti da stabilizuju bankarski sistem i razdvoje troškove fi nansiranja banaka od solventnosti njihovih matičnih država. Time bi bio postignut i prvobitni cilj bankarske unije: da se raskine veza između država i njihovih bankarskih sistema.

Nova direktiva Evropske unije o distribuciji usluga osiguranja uglavnom predviđa aktivnosti koje su pobrojane i u prethodnoj direktivi o posredovanju u rešavanju sporova u osiguranju. Uprkos nameri da se nacionalna zakonodavstva adekvatnije usklade, minimalni zahtevi za harmonizaciju ne akcentuju u dovoljnoj meri problem neujednačenih pravila u državama članicama, ali ostavljaju prostor za striktnije regulisanje u zemljama koje žele da podrobnije urede tu oblast. Direktiva potvrđuje i rastući značaj domena zaštite korisnika usluga osiguranja u Evropskoj uniji.

U svečanoj sali beogradskog hotela „Hajat“ 8. novembra je priređen Regionalni samit guvernera, bankara i privrednika, uz podršku „Dunav osiguranja“ u svojstvu zlatnog sponzora skupa. Konferencija pod nazivom „Finansijski sistemi u regionu” okupila je čelnike centralnih banaka iz susedstva, predstavnike delatnosti osiguranja, međunarodnih organizacija i uvažene privrednike kojima je dobrodošlicu poželela dr Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS). Dr Marko Ćulibrk, generalni direktor najveće domaće osiguravajuće kuće, izlagao je u okviru panela „Bankarski sistem i privreda - odgovori na posledice krize“ u okviru kojeg su učesnici polemisali na temu teškoća u evrozoni i njihovog „prelivanja“ na ranjive ekonomije regiona, te uticaja matičnih banaka na poslovanje njihovih „kćerki-firmi“ u jugoistočnoj Evropi i dometa delovanja nadzornih vlasti Unije na likvidnost i kreditni potencijal regionalnih banaka. Razmatrane su i potrebe za intervencijom država i centralnih banaka i mere odbrane kursa putem deviznih rezervi.

Odlukom Evropskog suda pravde iz 2011. godine, proglašen je ništavnim član 5, st. 2. Direktive Saveta 2004/113/EC, čime je osiguravačima poručeno da više ne smeju da uzimaju u obzir pripadnost određenom polu prilikom izračunavanja visine premije i naknade, odnosno davanja iz osiguranja. Dotadaš- nja praksa primene navedene odredbe Direktive kvalifikovana je kao vid polne diskriminacije i kršenje relevantnih odredaba Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj uniji. Osiguravačima je dat rok do 21. decembra 2012. godine da, u svetlu donete presude, otpočnu sa prodajom „polno neutralnog” auto-osiguranja, a države članice Unije preduzele su određene korake u pravcu ujednačavanja cena za osiguranike muškog i ženskog pola.

Povodom objavljivanja publikacije Finansije top 2012/2013 i specijalnog dodatka „Korporativno upravljanje: dobitna kombinacija“, časopis Biznis&Finansije organizovao je 17. juna u Medija centru Konferenciju za prijatelje. Edicija sadrži pregled najuspešnijih banaka i osiguravajućih društava u 2012. godini, stručne tekstove o poslovanju bankarskog sektora, osiguravajućih društava i brokerskih kuća, lizing i revizorskih firmi u 2012. godini i prvom kvartalu 2013. godine u Srbiji i u regionu, kao i analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzijskih i investicionih fondova u našoj zemlji. „Dunav osiguranje” izdvojeno je kao vodeća kompanija prema visini aktive na tržištu. Učesnici Konferencije obrađivali su temu različitih antikriznih mera i perspektiva za ponovno zatezanje monetarnih okvira, probleme nenaplativih kredita, uticaje visokih tehnologija na sektor finansija, ulogu revizora, kao i investicionu i poslovnu klimu u kontekstu očekivanja datuma za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU.

Uz stručnu pоdršku Sеktоrа zа vаnrеdnе situаciје МUP-а Srbiје i Uprаvе zа bеzbеdnоst i zdrаvlје nа rаdu Мinistаrstvа rаdа i sоciјаlnе pоlitikе, kao i Мinistаrstvа finаnsiја i privrеdе, rеdаkciјa stručnоg čаsоpisа zа sаvrеmеnо hоtеliјеrstvо i turizаm „Тuristički svеt“ i аgеnciјa zа bеzbеdnоsni mеnаdžmеnt „Аlаnsа inžеnjеring“ organizovale su Kоnfеrеnciјu о bеzbеdnоsti u ugоstitеlјskim оbјеktimа, koja je оdržаnа 17. аprilа 2013. gоdinе u hоtеlu „ЈАТ Slаviја” u Bеоgrаdu. Skup је оrgаnizоvаn s cilјеm dа sе hоtеliјеrimа i rеstоrаtеrimа prеdоčе nајsаvrеmеniја sаznаnjа i rеzultаti istrаživаnjа u оblаsti bеzbеdnоsti ugоstitеlјskih оbјеkаtа, kао i nоvа prаktičnа rеšеnjа u dоmеnu zаštitе lјudi, imоvinе i pоslоvаnjа. U оkviru prеzеntаciја licеncirаnih kоmpаniја zа pružаnjе uslugа оčuvаnjа bеzbеdnоsti оbјеkаtа i rаzličitih spеciјаlizоvаnih аgеnciја, prisutnimа је prеdstаvlјеnа i nајmоdеrniја оprеmа, urеđајi i srеdstvа zа fizičkо-tеhničku zаštitu, оbrаzоvаnjе i оsigurаnjе.

Niske kamatne stope i preteći japanski ekonomski scenario dovode u pitanje osnove modela poslovanja osiguravača života. Kroz prizmu direktive Solventnost II, problem se samo zaoštrava. Nevolja je toliko evidentna da se u struci već pominju mere koje bi trebalo da preduzme nemačka vlada. Njihov argument glasi: Ukoliko Vlada želi privatne oblike zbrinjavanja za starost koji su funkcionalni, relevantni okviri moraju se pooštriti. Sve manja fleksibilnost, u kombinaciji sa skrivenim sredstvima (rezervama), sugerišu predstavnicima struke da je neophodno izraditi plan. Glavobolju im zadaju i nerealne cene obveznica s dužim periodom dospeća. „Potrebno je lobirati”, rekao je Michael Renz na jednom od diskusionih panela koje je organizovala bonitetna agencija „Standard & Poor’s” u Frankfurtu. „Šta bi moglo da uveća snosivost rizika preduzeća? Ona ne mogu mnogo da utiču na ove modele”. Renz je matematičar, predsedavajući Nemačkom udruženju aktuara i član odbora „Zuricha”. Njegova se preduzeća bave prodajom preko šaltera „Dojče banke” i u međuvremenu su se gotovo isključivo ograničila na osiguranje života povezano sa ulagačkim fondovima. Njihova prednost u tome je što klijent snosi investicioni rizik.

Slaba ekonomska perspektiva, narasli ekonomski disbalansi i izvesnost prolongiranja niskih kamatnih stopa stvaraju vrlo negativne srednjoročne izglede za finansijsku stabilnost osiguravajućeg i penzijskog sektora. Mada stope profitabilnosti i kapitala osiguravajućih društava generalno ostaju na zadovoljavajućem nivou, trenutna regulatorna mreža (Solventnost I) ne dozvoljava supervizorima da steknu celovit uvid i da adekvatno nadziru relevantne tržišne i kreditne rizike. Profitabilnost reosiguravača u narednim mesecima najverovatnije će ostati pod pritiskom usled viška kapaciteta na tržištu i umanjene potražnje za uslugama reosiguranja, kao rezultat slabih globalnih makroekonomskih pokazatelja. Od 2011. godine, institucije za obavezne penzijske fondove (IORPs), usled smanjenih prihoda, suočene su sa zabrinjavajućim padom prilikom obezbeđivanja sredstava.

Bankovna unija, fiskalna unija, ili korak dalje, ka političkoj uniji? Dvadeset i sedam zemalja „evropskog bloka“ Dan Evrope dočekale su opterećene novim idejama o funkcionisanju jedinstvenog ekonomskog prostora, dok je Republika Srbija iščekivala kraj izbornog ciklusa koji bi je izveo na put daljih reformi. Simbolično ili ne, Šesta godišnja konferencija održana je u Narodnoj banci Srbije 10. maja, na temu „Inovacije i preduzetništvo: alat za uspeh na tržištu EU“. Prema tradiciji, organizator skupa povodom evropskog praznika bio je Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, Kancelarije za evropske integracije i Centra za promociju nauke. Skup su svečano otvorili prof. dr Goran Pitić, predsednik Saveta FEFA, doc. dr Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije, Mete Kjuel Nilsen, ambasador Kraljevine Danske u Srbiji kao predstavnik zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, te ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer.

Demografski razvoj u Nemačkoj vodi nezaustavljivom smanjenju tržišta osiguranja života. Nakon preuređenja tržišta koje će uslediti opstaće samo finansijski snažni osiguravači sa strožom kontrolom troškova i uspešnim ulaganjem kapitala